Titovi podzemni tajni gradovi
Nisu lagumi kod Malog Zvornika, gde Radoš Bajić snima seriju "Ravna gora", jedini podzemni kompleks koji danas postoji u Srbiji. U našoj zemlji od turskih vremena, preko Austrougarskog carstva do SFRJ gradili su se čitavi gradovi, skloništa, aerodromi i pomorske luke ispod zemlje, da bi se armija i njena komanda sakrile od napada neprijateljskih snaga. Najveći broj tih tajnih objekata podignut je u vreme Josipa Broza Tita.
- Po naređenju vrhovnog komandanta maršala Tita podzemni objekti JNA građeni su u Srbiji (sedam), u BiH (šest), Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva). Izgradnja 26 objekata, građenih od pedesetih do devedesetih godina, prema vojnim podacima, koštala je 90 milijardi dolara. Dok sam ja bio ministar odbrane, Vojska je imala oko 15 tajnih i podzemnih objekata - otkrio je Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane.
On navodi da je, na primer, na aerodromu "Ponikve" kod Užica postojao podzemni tajni hangar, ali da on nije bio veliki i nije ličio na sakrivenu vazdušnu luku.
- Bio je to plitak hangar, u koji su sklanjani naši avioni. Za razliku od aerodroma "Ponikve", na Dedinju je podzemni komandni centar "Karaš" ličio na pravi grad. Bio je opremljen za aktivnu vojnu službu, za boravak i dugotrajni opstanak. U njemu je radilo 30 zaposlenih vojnih lica - kaže Prvoslav Davinić.
"Karaš" u Beogradu, zatim Vis, Kupari, Kumrovec, Konjic, Drvar, Goražde, Han Pijesak, Bugojno i Kumanovo samo su neke od lokacija tajnih objekata Josipa Broza i JNA na prostoru današnjih država tj. republika bivše SFRJ. Ovi objekti su bili Titove tvrđave i tajni gradovi, koje je JNA i Vojska Jugoslavije koristila i posle njegove smrti 1980. godine. Te tajne tvrđave su zbog svoje funkcionalnosti i zaštite od neprijateljskih napada bile uzor po kome su Sadam Husein, car Hajle Selasije i pukovnik Muamer el Gadafi uz pomoć jugoslovenske operative gradili svoja podzemna utvrđenja. Kada su Amerikanci upadali u kabinete Sadama Huseina i sada Muamera el Gadafija, morali su prvo da provale u bunkere koji su pravljeni po Titovim upustvima.
- Podzemni grad u Konjicu bio je najveći i najskuplji, jer je vredeo 8,5 milijardi dolara. Ova atomska ratna komanda izgrađena je u unutrašnjosti planine Zlatar na površini od 6.500 kvadratnih metara. Imala je tri dela: iznad zemlje su bile tri Titove vikendice, u zemlji fabrika municije i atomski bunker, koji je smešten na dubini od 280 metara. Bunker je sagrađen sa namerom da, u slučaju atomskog rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija, sklonište za Štab vrhovne komande, maršala Tita i njegovu porodicu. Njegova izgradnja je trajala od 1953. do 1979. godine - kaže umetnički fotograf Goranka Matić, koja ga je posetila.
Kada se uđe u ovaj podzemni svet, sačinjen od kilometarskih hodnika, stekne se utisak impresivnosti, i u isti mah izleće pitanje: kako je čitav prostor, tako dobro očuvan? Sve liči i na muzej stare, prevaziđene tehnike, koja je u svoje vreme bila tehnološki hit. Tu su različiti teleprinteri, faksovi, ventilatori, zajedno sa jogi ležajevima i starim crvenim i narandžastim telefonima. Sačuvane su Titove sobe, bolnica i kabinet Generalštaba JNA. Ovaj tajni grad sa šifrovanim imenom "D-O" kod Konjica pretvoren je u kulturni centar.
- Podzemni gradovi u Bugojnu i Han Pijesku propadaju. Na području Soče, blizu Goražda, nalazi se jedan od najvećih Titovih gradova. Reč je o 15.000 kvadrata pod zemljom, građenih do 1963. sa namerom da u njima bude fabrika oružja sa 800 radnika. Posle raspada Jugoslavije, niko se za tu građevinu nije interesovao i ona propada. Ovaj Titov bunker danas predstavlja veliku razvojnu šansu Goražda, jer opština ima plan da tu proizvodi japanske šitaki pečurke i šampinjone. Sasvim je logično da sve tajne komandne objekte maršala Tita, decenijama zatvorene za javnost, treba pretvoriti u muzeje - kaže Svetozar Radišić, general u penziji.
Najveći podzemni grad na prostoru Jugoslavije bio je podzemni bunker maršala Tita na ostrvu Vis. On je 1944. odatle komandovao, a kasnije držao tajne podmornice i krstarice. Čitav Vis je izbušen mrežama podzemnih prolaza i prostorija, čija je namena bila da zaštite Broza u slučaju napada NATO ili Varšavskog pakta.
- Zato je građanima i turistima bilo zabranjeno da dolaze na ostrvo sve do 1992. godine. Reč je o 37 vojnih objekata, uključujući poznatu Titovu pećinu, zatim podzemnu vojnu bolnicu i tunel za zaklon ratnih brodova. Glavni tunel dugačak je 500 metara i izlazi na drugu stranu brda. U njemu su bili komanda, spavaonica za mornare i skladište raketa - objašnjava general Radišić.
Od devedesetih godina, Titova špilja i tunel za brodove su otvoreni za posetioce. Najčešći gosti su đaci, koji razgledaju istorijska mesta na Visu. Ostali tajni Titovi objekti na ovom ostrvu čekaju bolja vremena za oživljavanje, jer opština Vis planira da ove Brozove vojne objekte pretvori u hotelski smeštaj i apartmanska naselja.
