Za hleb i ogrev u Srbiji moli 70.000 ljudi
Gotovo trećina građana koji kucaju na vrata centara za socijalni rad širom zemlje, pripada nekoj od „osetljivih grupa“. Na spisku onih koji su tražili novčanu pomoć, besplatne obroke, drva za ogrev, knjige, garderobu, nalazi se skoro 70.000 imena, a ubedljivu većinu čine Romi. Po broju zahteva, odmah iza ove “najveće nacionalne manjine“, nalaze se i osobe sa invaliditetom, ali i raseljeni, povratnici, beskućnici, žrtve trgovine ljudima...
Prema tek obrađenim podacima, jasno se može videti da su u ovoj grupi “klijenata“ socijalne zaštite najzastupljeniji oni romske nacionalnosti, i njih je 69,3 odsto, a da su među ukazanim pomoćima najbrojnija novčana davanja.
- Od centara za socijalni rad je 222.482 osobe u prošloj godini zatražilo i dobilo neku novčanu pomoć, a čak 64.349 je bilo iz neke od posebno osetljivih grupa - kaže Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu koji je i sproveo ovaj posao u praksi.
Tako je čak 44.583 Roma tokom prošle godine živelo od državne pomoći. Njih 17.013 je dobijalo naknade redovno, a još 15.919 ostvarilo pravo na jednokratnu pomoć jer su se našli u nepredviđenoj životnoj situaciji, pa im je bila neophodna donacija za lekove, sahranu, prevoz do bolnice, popravku krova... Ostali 11.651 dobio je novac u ograničenom periodu ili uvećane dodatke usled teških zdravstvenih tegoba.
Rani brakovi problem istokaU Negotinu dodaju da oni, u odnosu na ostatak Srbije, imaju svoje specifičnosti kada su u pitanju korisnici usluga iz centara za socijalni rad. - U našem kraju mnogi novac zarađuju preko granice i zato u našoj strukturi korisnika nema onih koji se posebno izdvajaju - kaže Vukosava Deletić iz negotinskog centra za socijalni rad. - Ali mi smo godinama imali problem sa maloletnicama koje se veoma rano udaju. I ta je praksa danas promenjena, pa smo od početka ove godine imali samo dva takva zahteva. |
U ukupnom roku korisnika nešto manje je učešće osoba sa invaliditetom i ono obuhvata 12,1 odsto slučajeva. Interno raseljena lica su sledeća grupa, koja obuhvata 11,9 odsto ili svakog desetog korisnika, a sve ostale ugrožene grupe su zastupljene manje.
U Zavodu dodaju i da u realnom životu ima sasvim sigurno još više ovakvih korisnika, ali zbog metodologije koja se tek uhodava ovi su podaci još nepotpuni.
- Izvesno je da u Srbiji ima više od 159 beskućnika ili 1.017 izbeglica koji su se obratili centrima, ali nisu nam svi centri odgovarali dovoljno precizno na naše upitnike - kažu u Zavodu.
Tu tezu potvrđuju i u lokalnim centrima za socijalni rad.
- Kraljevo je još od 1999. godine opština u kojoj je broj raseljenih u odnosu na ukupno stanovništvo najveći. Zato je u našem centru ova grupa osetljivih korisnika ubedljivo najzastupljenija - kaže Svetlana Stanić, zamenica direktora kraljevačkog centra za socijalni rad. - A najčešće nam se obraćaju tražeći novčanu pomoć, ali i tuđu negu i jednokratna davanja.
