Smrt siguran posao: Nema sahrane bez 500 evra
Pogrebne usluge su unosan biznis, ali i veoma podložan mahinacijama i korupciji. Cena prosečne sahrane u Srbiji, kako kažu privatnici, uključujući i obavezni deo koji se plaća zvaničnim grobljima, ne može da bude ispod 50.000 - 60.000 dinara. U tu cenu uključen je sanduk koji je oko 15.000, pokrov, dušek, krst, prevoz, čitulja i usluge agencije, pišu beogradske “Večernje novosti”. Sve preko toga je ili želja porodice za eksluzivnom opremom ili način da se neko obogati.
Međutim, kada se na tu cenu pridoda i želja pojedinih lekara i mrtvozornika da dodatno zarade, dojava o smrti postaje unosna informacija. Čak i u slučajevima kada porodica pozove firmu koja će obaviti sahranu, u nekim staračkim domovima imaju "ekskluzivno" pravo da telo "ponude" svojim pogrebnicima.
Privatni pogrebnik iz Železnika, Dušan Radosavljević kaže za ovaj list da je imao slučaj da ga je angažovala porodica da u jednom od domova za starije preuzme telo pokojnika.
“Međutim, tamo su mi mahali sa papirom kako oni imaju pravo da pozovu neku firmu koja će to da uradi. To natezanje bi potrajalo da se članovi porodice nisu pobunili”, priča Radosavljević.
Tela pokojnika po garažamaBez hladnjača za držanje tela pokojnika, pogrebnici ne bi smeli da se upuste u posao. Privatnici zbog skupe tehnologije koja košta i preko milion dinara i prostora, često nemaju u ponudi takvu opciju. Dnevni najam je 1.000 dinara, a temperatura u njima četiri stepena. Pokojnici se prevoze u nenormalnim uslovima, u dvadeset godina starim karavanima ili tela drže na otvorenom ili u garažama. |
On kaže da postoje ljudi koji jednom otvore firmu na ime pogrebnih usluga, ali je vrlo brzo zatvore. A papir o registraciji ostaje, pa njime mašu porodicama koje u teškim trenucima nemaju vremena da razmišljaju i na kraju sve plate papreno.
Od 70 agencija koje postoje u Beogradu, svega desetak radi po pravilima sa zvaničnim cenovnicima, novim vozilima i opremom u ponudi. Porodice ne traže dokumentaciju, nih zanima samo cena usluge.
Radosavljević smatra da grad mora pod hitno da propiše stroge uslove i uvede kontrolu. Predlog je da se uvedu pravila po kojima bi svi ravnopravno radili. On smatra da treba uvesti licence sa pravom oduzimanja za one koji varaju ljude, da se zna kakvu opremu moraju da imaju i po kojim standardima.
“Tako će se sve uvesti u legalne tokove a i država bi dobila novac i PDV”, kaže Radosavljević.
PIO fond nije zainteresovan za rad sa privatnicima. Radosavljević kaže da je onda nelogično da isplate novac bez obzira na iznos računa koji im porodice podnose.
“Čak sam video račun na kome je pečat bio nekog trgovinskog marketa. Nema pravila pa svako radi šta hoće. Meni su kad sam pre više od dvadeset godina počinjao nudili "saradnju" neki lekari, da bi mi dojavili kad neko umre. Kako sam to odbio, radim samo po preporuci i ima posla.”
