Stručnjak za snove

Pionir u istraživanju fiziologije sna, zajedno sa kolegom Dejvidom Karlijem patentirao je 10 izuma na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, a ujedno obnavlja kulturnu baštinu Sremskih Karlovaca.

Miodrag Radulovački

Nema Srbina u Čikagu koji ne zna profesora Miodraga Radulovačkog! Posle 40 godina provedenih u Americi njegova adresa je jedna od prvih gde se ljudi obrate za pomoć. Nekadašnji đak karlovačke gimnazije, svršeni student i doktorant Medicinskog fakulteta u Beogradu, dugogodišnji redovni profesor farmakologije na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i pionir u istraživanju fiziologije sna i postavljanju adenozinske teorije sna, prof. dr Miodrag Radulovački jedan je od najcenjenijih Srba u Americi i rasejanju.
 

Bio je pionir u postavljanju adenozinske teorije sna. Poslednjih godina bavi se patologijom spavanja, apneom (gušenjem) i na tome radi sa profesorom Dejvidom Karlijem sa Univerziteta Ilinois. Njih dvojica su 2010. proglašeni za pronalazače godine na Univerzitetu Ilinois, a taj univerzitet je već patentirao njihovih 10 izuma! Prof. Radulovački je 2003. godine primljen za inostranog člana SANU, istovremeno kada i Noam Čomski i Stenli Prusiner, dobitnik Nobelove nagrade.

Na inicijativu profesora Radulovačkog 1990. godine je pokrenut i organizovan studentski i asistentski letnji program koji je uključivao saradnju između univerziteta u Beogradu i Novom Sadu i Univerziteta Ilinois u Čikagu. Svrha programa je bila da populariše postdiplomske studije na Univerzitetu Ilinois. Program je trajao 12 godina (do 2002) i u tom periodu u Ameriku su doputovala 304 studenta.

Ekološki centar Gorani

- Došao sam u Ameriku davne 1970. Bio sam član mnogih komiteta i video da daroviti ljudi iz celog sveta kucaju na naša vrata, samo mog lepog i pametnog naroda nije nigde bilo. Onda mi se rodila ideja o dovođenju studenata iz Srbije i to sam shvatio kao svoju misiju, ali ne po tome ko koga zna i ko je čiji roditelj, nego prema zasluzi, jer odličan student je odličan u celom svetu.

Najvažniji uslov bio je da imaju prosek iznad devet i da znaju engleski, jer su se eseji pisali na engleskom jeziku. Posle sam u avionu pravio prvu trijažu. Ja sam, dakle, bio finalni selektor i ako je moja savest pogrešila, ja sam pogrešio. A, bilo je tu zaista divnih radova. Što se tiče finansijske strane, tu nam je Univerzitet Ilinois dao 10.000 dolara, a ostalo (50.000 - 60.000) smo dobijali od Soroš fondacije i Sonje Liht.

Jedna od najvećih strasti profesora Radulovačkog su srpski manastiri i on radi već izvesno veme na njihovom promovisanju. Pojekat je pokrenuo sa protom Milošem Vesinim iz crkve Svetog arhangela Mihaila u Lensingu i akademikom Dimitrijem Stefanovićem, generalnim sekretarom SANU, a od patrijarha Irineja i vladike Georgija iz Kanade dobio je blagoslov za akciju.

- Manastiri su najveće kulturno blago koje Srbija može da ponudi svetu. U Beogradu postoji turistička organizacija pri SPC "Dobročinstvo" koja ima svoju infrastrukturu - vodiče, autobuse, hotele za obilazak manastira po Srbiji.

Plan je bio da sveštenici odavde povedu svoje parohijane u obilazak manastira, pa je tako prota Miloš Vesin čak osam puta vodio svoje parohijane da vide manastire, a vladika Georgije iz Kanade tri puta. Tražio sam takođe od "Dobročinstva" da naprave CD na kome će na jednoj strani biti tekst na engleskom, a na drugoj fotografije manastira, i da taj CD pošalju svim sveštenicima u dijaspori, tako da ljudi mogu da vide slike destinacije - kaže profesor Radulovački koji ne prestaje da razmišlja o tome kako da dovede što više Srba i Amerikanaca u obilazak manastira.

Profesor Radulovački poznat je i kao zadužbinar. On je u rodnim Karlovcima obnovio kulturnu baštinu - fontanu Četiri lava, Ekološki centar Gorani sa obnovljivom energijom, koji bi imao funkciju hostela, i spomenik pesniku Branku Radičeviću Stražilovo.

Fontana Četiri lava podignuta je u vreme Austrougarske i posebno je bila oštećena za vreme Drugog svetskog, kada je čečenska konjica tu pojila konje. Profesor je za obnovu fontane poklonio 57.000 dolara. Da se obnovi Stražilovo, dao je 15.000 dolara:

- Brankov spomenik je bio toliko zapušten da je bilo strašno. A to je bilo mesto gde su se mladi parovi, kao što su bili moji roditelji, obavezno slikali. To me motivisalo da počnem da se zalažem za obnovu spomenika i staze. Nije baš bilo tako teško.