Slušati Brisel, ali i sebe
Jeste normalno da kao država koja želi da postane član EU, Srbija usaglašava svoje stavove sa spoljnom politikom Brisela, ali sada radimo upravo ono što su nama radili, jer situacija u Siriji podseća na onu u Bosni iz 1993. i 1994. godine, kaže za "Vesti" dr Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Srbija je uvela sankcije Siriji. Da li je to bilo potrebno?
- Isto kao i kod Belorusije, i u Siriji mi smo se priklonili mišljenju većina članica EU, iako neke države Unije nisu podržale takav stav. S jedne strane normalno je da kao država koja želi da postane član EU, usaglašavamo naše stavove sa tom spoljnom politikom, ali s druge strane, mi sada radimo upravo ono što su nama radili. Situacija u Siriji podseća na Bosnu iz 1993. i 1994. godine, kao da se sprema spoljna ili intervencija NATO. Ukoliko opozicija ne pobedi, intervencija spolja je izvesna. Podsetiću da smo mi imali dosta razloga i za drugačiji stav prema Libiji, odnosno Gadafiju koji je 90-ih godina prema nama bio više nego korektan.
Ambasada Srbije u Siriji pozvala je građane da se jave za pomoć, ima onih kojima to nije dovoljno?
- To zavisi koliko ima naših građana u Siriji. Moram da kažem da se naše konzularno odeljenje u takvim situacijama odlično pokazalo. Slali smo specijalne avione i u
Oprezni s gostom iz Irana
Nedavno se u Beogradu sa predsednikom Nikolićem sastao specijalni izaslanik predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada, što je ovde dobilo malo medijskog prostora. To pokazuje strah od navlačenja na vrat Amerikanaca i Evropljana. Zbog sukoba Irana i Zapada mi smo tiši i oprezniji, iako nam je pomoć Irana bilo jako značajna, i oko MSP i oko izbora Jeremića, podseća Simić. |
Tripoli, i u Tunis, pojedinim turistima nije padalo na pamet da napuste zemlju pre nego im se završe aranžmani. Ipak, naša država je pokazala da brine, i verujem da će i sada svi građani biti izvučeni iz Sirije, bilo da direktnim letom dođu kući, ili da ih privremeno sklone u Liban ili Izrael.
Srbija priznaje Palestinu, iako dobar deo država EU to ne čini. Glasali smo za njen prijem u Unesku.
- Glasanje za Unesko je mnogo složenije i komplikovaniji odnos. I nismo usamljeni mi koji smo glasali za, Palestina je postala član tog tela UN.
Kakva je srpska politika prema tom delu sveta, ima li ostataka stavova iz vremena Pokreta nesvrstanih?
- To nisu ostaci. Ko je izglasao ministra Vuka Jeremića za predsedavanje Generalnom skupštinom UN? Ko je izglasao srpski predlog da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde oko Kosova? To su bili nesvrstani! Ministar Jeremić ih je iskoristio i ume da koristi njihovu naklonost i glasačku mašinu. Koliko i šta nam to na dugi rok može doneti, videćemo. Ipak, jedna slaba zemlja kao što je Srbija, ne može da razmišlja puno kada EU zatraži da podrži njen stav.
Brendirani političari
U opticaju za novog šefa diplomatije su imena Milice Delević i Roksande Ninčić, obe imaju dobru reputaciju u EU, da li time nova vlada šalje poruku Briselu? - Čak i kod nas u Srbiji ima diplomata i političara koju su brendirani, i njihov ulazak u vladu znači i određenu politiku. I Milica Delević i Tanja Miščević su odlično vodile kancelariju za evropske integracije, i time bi se poslala poruka kontinuiteta, da se u toj politici ništa ne menja. Isto važi i za Rasima Ljajića koji ima odlične veze u islamskom svetu. Bez takvih ljudi nova vlada će imati dosta problema, jer će se na nju gledati sa podozrenjem kao na konvertite iz 90-ih. Moraće puno da rade, da idu u Srebrenice, Vukovare, sve što je Tadić radio na početku mandata. |
