Mira Marković: Marko nije bolestan
Moj sin Marko je dobro i zdravo. Priča o njegovoj teškoj bolesti je izmišljotina i ne leči se na Klinici 119 u Moskvi , kaže Mira Marković za "Novosti".
Te dve rečenice izgovorila je, za "Novosti", u kratkom telefonskom razgovoru, profesor dr Mira Marković.
Supruga nekadašnjeg predsednika Jugoslavije i Srbije, Slobodana Miloševića, time je demantovala informaciju Milice Gajić, koju su objavili beogradski listovi, da je njen suprug teško bolestan i da su mu otkazali bubrezi, pa se zato nalazi u 119 nefrološkoj klinici u Moskvi.
U toj ogromnoj klinici nefrologije i unutrašnjih bolesti "Tarejeva", koja je u sklopu Prvog moskovskog medicinskog univerziteta, dopisniku "Novosti" su u petak rekli - pre razgovora sa Mirom Marković - da među bubrežnim bolesnicima nema čoveka koji se zove Marko Milošević. Pošto nemaju centralnu službu koja kompjuterski vodi bolesnike, morali smo da zovemo od odeljenja do odeljenja (na klinici ima oko 1.800 bolesnika), ali rezultat je još jednom isti - Marko nije u bolnici. Šef odeljenja za veštački bubreg takođe nam je potvrdio da se to ime nigde ne pojavljuje.
Markov stric, Borislav, u četvrtak nam je rekao da uopše ne zna da je njegov bratanac do sada imao ozbiljnih zdravstvenih problema. I u petak smo pre podne razgovarali sa Borislavom, koji nije imao nikakvu novu informaciju, a da je Marko zaista bolestan, njegova sestra Marija bi to rekla stricu, sa kojim razgovara.
Nije, uostalom, prvi put da se i u Srbiji i u Moskvi šire kontradiktorne priče o porodici Milošević i njihovom životu u Moskvi. O Miri i Marku naročito.
Za razliku od tih velikih "istina", jedno je sigurno: niko tačno ne zna ni gde je, ni šta radi, ni čime se bavi, ni od čega živi sin nekadašnjeg predsednika, koji je izdahnuo u haškoj ćeliji početkom marta 2006. godine.
Dopisnik "Novosti" iz Moskve svojevremeno je imao informaciju, od ljudi koji su radili u moskovskom ofisu NIS, da je bila pripremljena odluka da Marko dobije status savetnika. Kasnije je bilo razgovora da se zaposli u Privrednoj komori Rusije, ali ni to nije realizovano. Jedan od razloga za obe propale kombinacije, kao i da može da radi u nekoj moćnijoj ruskoj firmi, jeste taj - on nema dovoljno školskog obrazovanja.
Posle očeve smrti, ponekad se pojavljivao na TV stanicama i govorio na dosta dobrom ruskom jeziku. Brzo je i to prošlo.
Ni Marko, kao ni Mira, ne druže se sa Srbima koji žive i rade u Moskvi. Žive potpuno povučeno u Podmoskovlju. Po specijalnim odlukama ruskih vlasti imaju siguran boravak, ali ni jedno ni drugo nisu uzeli rusko državljanstvo. U početku su dokone žene naših trgovaca pričale kako profesorku viđaju po radnjama ili u kafeu "Mir", ali je i to postalo neinteresantno. Kao što je, za ovdašnje prilike, neinteresantna i srpska priča da se Marko oženio i da ima dete.
Najnovija priča o Markovoj teškoj bolesti pre liči na porodični obračun na relaciji Požarevac - Moskva, nego na ozbiljnu zdravstvenu dramu. Da li se radi o nesređenom odnosu snahe i svekrve, o sumnji i osveti žene koja samuje sa detetom, daleko od supruga, koji se nikada neće vratiti u svoju domovinu, o posebnoj "čestitki" koju je snaha uputila svekrvi baš na rođendan, ili o smišljenoj novinarskoj senzaciji - gotovo je svejedno.
