"DS će uz Tadića proći kao radikali"
Bivši premijer Srbije Zoran Živković prvi je istupio kao protivnik Borisu Tadiću na stranačkim izborima. On je za "Smedia" portal objasnio šta bi uradio, ako bi došao čelo stranke.
Demokratska stranka (DS) ozbiljno je uzdrmana porazom na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Po prvi put posle 12 godina, njeni funkcioneri neće biti na visokim državnim funkcijama. Zbog toga su počela i unutarstranačka previranja. Dragan Đilas i Vuk Jeremić prvi su izneli unutarstranački sukob u javnost, a pojedini lokalni funkcioneri takođe su uputili kritike na račun vrha DS-a. Najdalje u kritici otišao je Zoran Živković, bivši premijer i mogući konkurent Borisu Tadiću u borbi za mesto prvog čoveka stranke.
Šta je lek za DS?
- Više puta sam rekao da su Demokratska stranka i njen vrh oboleli od mnogih bolesti koje su nedopustive za stranku koja je dala najveći doprinos demokratizaciji Srbije u poslednjih 20 godina. Ta stranka i dalje ima obavezu da bude motor koji vuče Srbiju prema boljem životu, a ja sam jedan od onih koji to žele da urade, odnosno da pomognem u ozdravljenju DS-a. Tragično je to što je DS protraćila osam godina, ne samo sebi nego i građanima, i što nije uspela da reši nijedan gorući istorijski problem. Imamo sve probleme koje smo imali i 2004. Na sve to imamo i problem korupcije koja je veća nego u vreme Miloševića. Mislim da je to dovoljno poređenje koje su razmere te pošasti. Četiri godine čiste vlasti je potrošeno na samoreklamiranje, na namirivanje nekih ličnih, grupnih, kumovskih dorćolskih interesa.
Zašto baš vi?
- Bio sam jedini iz DS koji je komentarisao situaciju do pre neki dan. Juče je Goran Ješić rekao praktično isto što i ja govorim. To je loša stvar, da u stranci koja je gajila unutrašnju demokratičnost samo dvojica ljudi imaju hrabrost da kažu ono čega su svi u stranci svesni. Znam da postoji puno ljudi koji misle isto, ali iz nekih razloga, možda i zbog toga što su sami učestvovali u propadanju stranke, ćute. Ima puno onih koji žele da DS bude onakva kakva je bila kad je menjala Srbiju.
Zašto ste baš sad istupili?
- Sada je do nokata došao požar negativne selekcije i morao sam da podignem glas. Stalno sam ukazivao na greške, kritikovao i bio žešći kritičar nego cela opozicija zajedno. Sad je krajnje vreme da nešto pokušem da promenim. Ja nisam čudotvorac koji će sam svojim delom nešto dramatično da promeni. Tu sam da kažem glasno koji su problemi i kako ih treba rešiti, i očekujem da u stranci postoje prave demokrfate koje su spremne da me podrže u tome. Trebalo bi utvrditi šta je dovelo do poraza, ali čak ni poraz nije najveći problem.
Šta se desilo sa ekipom koja je te 2004. imala vlast?
-Čovek koji je simbol i najveća snaga DS je ubijen i time je stranka izgubila praktično pola snage. Ljudi koji su bili spremni da nastave njegov put istom žestinom su izgubili na stranačkim izborima 2004. Među njima sam bio i ja. Što našom voljom, što represijom novog vođstva stranke, svi ti ljudi su otišli u političku pasivu. Mene niko nije na silu sklanjao. Mogao sam da budem poslanik i potpredsednik, ali nisam hteo da sprovodim politiku sa kojom se ne slažem. Moja politička vizija je izgubila i bilo je logično da se povučem.
Šta vam je konketno smetalo tada i šta vam smeta sada?
- Očekivao sam da će ljudi koji su preuzeli stranku imati svest da je jedno borba za fotelje, a drugo vođenje stranke u pravom smislu reči. To se nije dogodilo. DS je počela da vodi drugačiju politiku, nije se sprovodio program stranke, povređene su odredbe Statuta. Ako se zalažete za pravnu državu, ne možete da kršite najviši interni pravni akt! Zato smo došli do toga da DS ne može da se prepozna.
Pominju se razni sukobi unutar DS-a? Šta se krije iza tih nesuglasica?
- Ne znam šta se dešava, niti se time bavim. To je nevažno, personalni sukobi nisu bitni. To nije problem. Problem je što ti sukobi ne donose kvalitet DS nego ostaju sukobi oko moći, podele plena i teritorije. Pošto plena više nema, sada sledi prebacivanje odgovornosti. Predsednik krivi intelektualce, bele listiće i predsednike opštinskih odbora, potrpedsednici međusobno prebacuju odgovornost... Za poraz predsednika na izborima je kriv predsednik! Raspisao je predsedničke izbore navodno da bi pomogao stranci, a u stvari joj je odmogao. Bilo bi potpuno drugačije da je Tadić još predsednik i da je on bio faktor u formiranju vlade. To je svima jasno.
Ako dođe do izbora u DS, šta će se desiti?
- Stranački izbori će biti odraz dubinske analize DS-a. To što ću biti kandidat, ako Skupština bude raspisana na civilizovan način, to ne znači da ću i da pobedim. Ali da se vidi da li će se nastaviti ovakva politika ili će biti nastavljena politika Zorana Đinđića. Najvažnije je da DS dobije priliku da se odluči između te dve opcije. Ipak, ako izabere kontinuitet propadanja, neki ljudi će morati da nađu drugu političku opciju kako bi ispunili obećanja 5.oktobra.
Da li to znači da ćete vi ili, na primer, Dragan Đilas oformiti novu stranku?
- Ja sam u DS 20 godina i nikad mi nije palo na pamet da izađem iz nje. Uvek sam mislio da ona može da ostvari svoju istorijsku ulogu. Ako se to pokaže nemogućim, onda otom-potom...
Da li ćete vi i Tadić biti jedini kandidati?
- U medijima piše da je Tadić mene prozvao i da mi je bacio rukavicu u lice da bi izbegao da Đilas bude njegov kandidat. Kako to? Ako se ja kandidujem, šta sprečava Đilasa da se i on kandiduje? To je spinovanje, zloupotreba atmosfere radi ličnih interesa. DS mora da se otrezni. Ako to ne uradi ući će u istoriju, kao Srpska radikalna stranka. Naravno iz potpuno drugih razloga, ali će efekat biti isti.
Kad ste poslednji put pričali sa Tadićem?
- Nisam se čuo sa Tadićem tri-četiri godine. I tada smo se slučajno sreli na nekom prijemu. Komunikacija odavno ne postoji... Kad je došla sadašnja ekipa, prestali su da me zovu na godišnjice stranke. I ni to mi nije smetalo. Teško da bih tamo našao nekog sa kim bih mogao da pričam o nečem pametnom.
