MUP ugrožava privatnost građana
MUP i službe bezbednosti imaju pristup bazama podataka telefonskih operatera o tome koga su građani, kada i odakle zvali što ostavlja mogućnost zloupotrebe. To su pokazali objavljeni rezultati službi zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković ukazali su da, po zakonu, takvog pristupa ne bi trebalo da bude bez dozvole suda, ali se, uprkos tome, to dešava i stvara opasnost zloupotrebe.
Kako su naveli, njihov nadzor rada telefonskih operatera pokazuje da je samo jedan od njih registrovao koliko puta su službe bezbednosti i policija preko interneta pristupile njegovoj mreži - više od 270.000 puta.
Janković i Šabić ocenili su da je vrlo zabrinjavajuće to što službe bezbednosti mogu da, bez odluke suda, pristupe tim podacima, i ukazali na potrebu izmene i zakona i prakse.
"Ako je od četiri operatera samo jedan uključio softver koji omogućava da se vidi koliko su puta službe bezbednosti ušle na njegovu mrežu, ostaje nam samo da se pitamo da li su naši privatni podaci zloupotrebljavani", rekao je Janković o načinu na koji službe bezbednosti pristupaju privatnim podacima građana.
Janković je podsetio da se takozvani "zadržani podaci" - o tome ko je koga, odakle i kada zvao, kao i koliko je trajao razgovor, po zakonu ne mogu dobiti bez dozvole suda i to samo u slučajevima krivičnog postupka i ugrožavanja državne bezbednosti.
"On lajn pristupom bazama podataka provajdera (četiri telefonska operatera) zaobilazi se i tužilac", upozorio je Janković i dodao da suprotno zakonu praktično samo od administratora sistema u MUP-u, BIA i VBA zavisi ko će i kada dobiti podatke o telefonskim razgovorima pojedinih građana.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je rekao da jedino Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ima tehničke mogućnosti za svakodnevan pristup bazama podataka telefonskih operatera, na osnovu kojih može da dobije podatke o tome ko je od građana koga, kada i odakle zvao, kao i koliko je trajao razgovor.
Šabić je rekao da nadzor telefonskih operatera koje su sprovele službe zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, ukazuju da su MUP i službe bezbednosti u proteklih godinu dana podnele i 4.400 zahteva za pristupanje podacima operatera, a da u više od polovine slučajeva nije naveden pravni osnov iako je to obavezno po zakonu.
Šabić i Janković predlažu da se radi bolje zaštite privatnih podataka građana zakonom odredi u kojim sudovima je potrebno dobiti dozvolu za pristup tim podacima, kao i da se ustanovi nacionalni centar iz kojeg bi službe tehnički imale mogućnost to da rade, a ne da svaka ima tehničke mogućnosti za to.
Poverenik i zaštitnik građana su zatražili i bolju zaštitu zaposlenih u službama bezbednosti - takozvanih uzbunjivača koji ukazuju na kršenje zakona. Traži se, između ostalog, kriminalizovanje ometanja istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja.
Janković i Šabić su ukazali da i dalje nije jasna procedura po kojoj se na dokumente u Srbiji stavlja oznaka tajnosti što ostavlja prostora za zloupotrebu. Preporuke poverenika i zaštitnika građana o boljoj zaštiti privatnosti građana objavljene su na sajtovima tih službi.