Alarmantno: Hiljade mališana ne zna oca
U Srbiji je više od 140.000 dece jako siromašno, a među njima nemali broj čine takozvana "deca s crtom". To su oni koji u rubrici "otac" u krštenici imaju samo kosu crtu. Ranije se pisalo - "ime oca nepoznato".
Istraživanje Udruženja građana "Luneta" na beogradskom uzorku utvrdilo je da na svakih četiri-pet školskih odeljenja ide jedno dete s nepoznatim ocem.
- U domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja samo prošle godine imali smo 18 mališana bez poznatog oca, u domovima za decu i mlade sa smetnjama u razvoju devet, a u hraniteljskim porodicama osam - kaže Gordana Ković iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
Ali, to je samo mali deo onih o kojima najdirektnije brinu institucije sistema. Onih koji žive samo sa majkama, vrlo često u teškim ekonomskim uslovima, nebrojeno je više. Prema zvaničnoj statistici, svaka peta žena na porođaj ide bez burme, a samohranih roditelja ima oko 74.000. Njihova deca su diskriminisana u onosu na ostale, jer pravo na izdržavanje ne ostvaruju u preko 85 odsto slučajeva, tvrde u Udruženju "Luneta".
- Istraživanje koje su radile naša organizacija i organizacija Inicijativa za razvoj i saradnju, pokazalo je da su u društvu najbolje prihvaćeni i situirani udovci ili udovice i njihova deca, drugi na lestvici su razvedeni i njihovi mališani, ispod njih su vanbračna deca i na samom dnu deca bez priznatog očinstva - kaže Spomena Milačić iz "Lunete".
Deca koja umesto imena oca imaju crtu pripadaju različitim kategorijama, ali jedno im je zajedničko - stigmatizacija. Nekima su majke prostitutke, drugima su silovane, a ponekad prosto nisu želele da prijave partnere koji su ih ostavili i zatraže utvrđivanje očinstva. Ima i dece koja znaju ko su im očevi, ali roditelji nemaju papire, pa ne mogu ni da budu zavedeni u dečje krštenice. To su takozvani pravno nevidljivi, i ima ih najmanje 7.000.
- Deca sa nepoznatim očevima imaju jednak položaj kao i ostala vanbračna deca - kaže Dragan Vulević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike. - Ona imaju prednost prilikom upisa u vrtić, i imaju pravo na dečji dodatak i drugu materijalnu pomoć pod povoljnijim uslovima nego kada su porodice kompletne.
Prosečan dečji dodatak, prema podacima Mreže organizacija dece Srbije, iznosi 20 evra po detetu. Oni dodaju da poneka majka uspe da ostvari i pravo na materijalnu pomoć, ali to je nedovoljno za normalan život.
U MODS upozoravaju i da decu bez oca često rađaju maloletnice, a 16 odsto adolescentkinja već su majke. Većina njih je siromašna. Za dečje dodatke, kažu, izdvaja se samo 0,3 odsto BDP, a od svih koji imaju pravo na dodatak prima ga samo 40,6 odsto. To znači - troje od petoro dece.
