Prvi šumski čovek Srbije
Sve češće ljudi iz velikih gradova maštaju da negde daleko, u planini, u šumi naprave neki svoj kutak u kojem će živeti u miru i tišini, u skladu sa zakonima prirode. Mnogi o tome maštaju, a Božidrar - Boža Mandić, priznati književnik, likovni umetnik i dramaturg već 35 godina živi upravo takvim životom.
- Sve je počelo od ideje grupe mladih ljudi koji su na vreme shvatili pogubnost savremene civilizacije da negde u divljini osnuju komunu u kojoj će živeti od onoga što im priroda pruža. Ideju smo sproveli u proleće 1977. godine kada smo kupili zapuštenu staru kuću u selu Brezovica na planini Rudnik, pored kristalnobistrog potoka po kojem smo našoj sedmočlanoj porodici dali i naziv Porodica bistrih potoka. Pored mene, moje supruge Brajle i ćerke Ise, deo naše porodice bili su Dušan Belić, danas uvaženi profesor na univerzitetu u Bostonu, filmolog Marija Blagojević i Lučka Roec, danas profesor u Ljubljani. Bilo je to vreme srećnog života, ali posle izvesnog vremena veći deo članova naše komune je odlučio da krene nekim drugim putem. U Porodici bistrih potoka ostala je samo moja porodica koja je duboko verovala u ispravnost ovakvog načina života, a naša sreća upotpunjena je rođenjem sina Suna i ćerke Aje. No, kada su deca odrasla i kada je došao trenutak da upoznaju svet iz kojeg sam ja pobegao, porodicu je napustila i moja supruga Brala čiji odlazak nikada nisam preboleo jer je i danas volim i ljudski je da to priznam - priča istoriju svog neobičnog života Božidar Mandić.
POLA MILIONA OBROKA
On danas živi u kući u selu Brezovica usamljeno, ali tvrdi da nikada nije sam. Kaže da je njihovo utočište dosad posetilo više od 40.000 ljudi iz zemlje i sveta i do sada je gostima pripremio bezmalo pola miliona obroka.
- Jedno od načela po kojem se živi u Porodici bistrih potoka je čovekoljublje, pod čime se podrazumeva da se gost dočeka onako kako dolikuje i da se sa njim podeli hrana koja se nađe u kući. Uostalom, veliki je greh ne podeliti obrok sa nekim. Naravno, u Porodici bistrih potoka jede se isključivo vegetarijanska hrana - imamo oko 30 vrsta pečuraka koje rastu oko kuće, povrće iz bašte koju obrađujem sam i po prirodnim zakonima, a šuma nudi obilje voća. Po mojoj računici, do sada sam umesio i ispekao oko 20.000 hlebova od crnog brašna, nabrao sam na tone pečuraka, sremuša (zovu ga divlji beli luk) i hiljade kilograma šumskih jagoda, drenjina, kupina, malina - nabraja Božidar Mandić.
Božidar je dosad napisao 21 knjigu, a autor je mnogih pozorišnih tekstova koji su postavljeni na scenama Narodnog pozorišta, Ateljea 212. Srpskog narodnog pozorišta, BITEF-a, Beogradskog dramskog pozorišta. Od 1987. je član Udruženja knjižvnika Srbije. Takođe, imao je dvadesetak samostalnih izložbi umetničkih radova od materijala koje nalazi u prirodi. A ona je večita inspiracija.
ZAGAĐENI SVET
- Tema mojih dela je kritika civilizacije u kojoj je novac važniji od čoveka i u kojoj je sve zagađeno. Ne mogu da procenim koliki je moj doprinos borbi protiv tehnološke civilizacije, ali sam ubeđen da će veoma brzo doći vreme naturalne civilizacije jer je u svetu sve više ljudi koji bi da žive životom kao i ja. Zar ima većeg zadovoljstva nego ustati u zoru, popiti čaj od lekovite biljke koja raste ispred vrata i svoja razmišljanja zabeležiti na kucaćoj mašini čiji se zvuk spaja sa udaranjem detlića o suvo drvo -osmehuje se Božidar.
Ovog leta na planini Rudnik primećeno je da je zmija mnogo više nego obično.
- Zmije mi zaista ne smetaju jer ih smatram simbolom zdravlja. Uostalom, zar zmija nije zaštitni znak farmaceuta, a povećan broj zmija znači da je priroda na putu ozdravljenja. I zmije su, kao i ja, deo prirode i ne vidim razlog zbog čega bi me brinulo to što ih je ovog leta više nego uobičajeno. Ne diram ja njih, a ni on mene, jer i za njih i za mene u rudničkoj šumi ima mesta - objašnjava Božidar Mandić.
Kultura kao čuvarkućaKuća Božidara Mandića nikada nije zaključana, čak i kad je na putu zbog predstava. Tada o kući brinu pas Kultura i mačak Teatar.
Šumski festivalOd pre 20 godina u okviru Porodice bistrih potoka egzistira i Šumski teatar na otvorenoj sceni (ŠUMES) na kojem se svake godine dodeljuje i festivalsko priznanje umetnicima iz Srbije. Laureat ovogodišnjeg ŠUMES-a je Timoti Džon Bajfort, a nagrada će mu biti uručena na Šumskom festivalu u avgustu.
Zvono i ručakNajčešći Božidarevi gosti su Vladeta Jerotić, Ljubivoje Ršumović, Ružica Sokić, |