Srbi sve stariji i bolesniji
U bolnicama u Srbiji najviše se umire na internističkim i hirurškim odeljenjima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje ''Dr Milan Jovanović Batut'', na internističkim odeljenjima umre 58, a na hirurgiji 27 od 1.000 lečenih.
Od 33.255 pacijenata koji su za godinu dana umrli u bolnicama, čak 21.419 je preminulo na odeljenjima interne medicine, a 9.270 na hirurgiji. To su dve grane medicine na kojima je i zbrinuto najviše od 1.110.554 lečenih u bolnicama: na internističkim odeljenjima lečeno je 365.454, a na hirurgiji 340.930 pacijenata.
"Na internističkim odeljenjima leče se praktično najteži pacijenti," kaže za „Novosti“ profesor dr Siniša Pavlović, internista-kardiolog, direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
"Kao nacija sve smo stariji i bolesniji, a mnogi u bolnicu dolaze već u poodmaklom stadijumu bolesti. Naročito ako stižu iz unutrašnjosti, gde je pokušan neki vid lečenja, pa su u veći centar upućeni tek kada su se pojavile komplikacije."
Na internim odeljenjima u bolnicama leže oboleli od malignih tumora, teške srčane slabosti, infarkta, teških hematoloških bolesti kakva je leukemija, dijabetesa u fazi ozbiljnih komplikacija... To su, uglavnom, i bolesti koje su najčešći uzroci smrti i u Srbiji, i u svetu.
"Činjenica je da najveći broj obolelih od karcinoma koji se u poslednjoj, terminalnoj fazi bolesti nađu u bolnici, umire upravo na internističkim odeljenjima. Izuzetak su samo oboleli od tumora mozga i oka," objašnjava prof. Pavlović.
Iako je po smrtnosti na drugom mestu, na hirurgiji se zapravo manje umire od skalpela, na operacionom stolu, a više od komplikacija pridruženih bolesti.
"Kada se operiše proširenje trbušne aorte koja je već pukla (rupturirana aneurizma), smrtnost je u svetu između 25 i 70 odsto, a kod nas 30 odsto, što se smatra veoma dobrim rezultatom", kaže za ''Novosti“ profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS.
"Jer, to stanje može da se uporedi sa najtežim povredema pri čemu se one, nažalost, dešavaju kod mladih i zdravih, a do rupture trbušne aorte dolazi kod pacijenata starih, u proseku, 80 godina. Jedan broj njih podlegne na operacionom stolu zbog krvarenja, a više od 60 odsto onih koji preminu u prvih 30 dana od operacije, umru od komlikacija propratnih bolesti srca, pluća, bubrega i poodmakle životne dobi".
Profesor Davidović kaže da je smrtnost, kada se aneurizma trbušne aorte operiše pre nego što pukne, svega tri odsto. Kod operacija karotide (vratna arterija), recimo, ukupan broj svih komplikacija, uključujući i smrtnost, manji je od jedan odsto.
Iako bi porodice, kada postane izvesno da leka nema i da otkucavaju poslednji dani, uglavnom želele da oboleli premine u bolnici, što je, kažu lekari, sasvim razumljivo, više od dve trećine ljudi u Srbiji, ipak, umre van zdravstvenih ustanova.
