I bomba je iz raja izašla

Jedan atinski državnik je svakog jutra izlazio iz kuće i poklanjao se na dve strane sveta. Kad su ga upitali kome se on toliko klanja, on je odgovorio: "Bogu i narodu! Jer, sve što imam došlo mi je od njih." Profesor sociologije dr Zoran Avramović objavio je nedavno u izdanju Prosvete knjigu "Demokratija i bombardovanje" i pokazao da se demokratija danas našla u velikoj nevolji.

Još pre 120 godina Aleksis de Tokvil napisao je delo "O demokratiji u Americi" tvrdeći da je novo doba izrodilo industrijsku aristokratiju koja je zavela novi oblik tiranije - srozavanje čoveka bez mučenja. Profesor Avramović kaže da je danas zapadni model demokratije proglašen jedinim ispravnim društveno-političkim uređenjem, pa se, ako je potrebno, uteruje i bombama.

Dr Zoran Avramović

Demokratija je po definiciji vladavine većine, naroda, zašto je onda u nevolji?
- Treba razlikovati demokratiju kao teoriju i demokratiju kao praksu. Demokratija je koncentrisana u najrazvijenijim industrijskim zemljama, to jest na Zapadu. Taj model društva slobodnog tržišta i ljudskih prava je, po samorazumevanju zapadne elite vlasti, jedini pravilan i treba da se širi na "nerazvijene zemlje". To se naziva modernizacijom. Ali odatle proističu problemi savremenog sveta.

Znači demokratija je u krizi?
- Da, ona ima dva ključna problema. Veruje se da je demokratija kraj političke istorije, a podsećam na reči Đerđa Lukača da se u istoriji uvek dešava nešto novo. Drugi problem je uterivanje demokratije u druge države, ili milom, ili silom. Demokratija u svom imperijalističkom širenju koristi oba načina.

Da li je slika mrtvog i okrvavljenog Gadafija, slika moderne demokratije?
- Ona je posledica tzv. demokratskog bombardovanja. Ako se bomba prihvati kao sredstvo širenja demokratije, možemo da očekujemo razaranje gradova, ubijanje civila, pa čak i predsednika države. Kada je bomba prihvaćena kao sredstvo politike, nema kontrole posledica.

Idu li bombe s demokratijom?
- Po definiciji brojnih teoretičara, demokratija se razlikuje od nedemokratije po upotrebi mirnih sredstava u prostoru javne vlasti. Bombe, naravno, nisu demokratsko sredstvo.

Čime se onda pravda "demokratsko bombardovanje"?
- Zaštitom ljudskih prava, modernizacijom zaostalih i nedemokratskih država, a nekad se pravdaju bezbednošću sopstvenih država, kao u slučaju Iraka,

Avganistana... Ali, neke izrazito nedemokratske države su pošteđene bombi.

Šta se krije iza svega toga?
- Interesi i manipulacija. Iza ideologije ljudskih prava krije se ekonomski interes, tako su Libiju bombardovali, a sad uveliko izvlače libijsku naftu. Demokratija, sloboda i ljudska prava treba da budu briga stanovnika svake države. Oni sami treba da se izbore za svoju slobodu, a ne da im je uvode Amerikanci. Sloboda nije poklon.

Srbija je na svojoj koži osetila demokratsku aktivnost međunarodne zajednice.
- Zašto je SR Jugoslavija (Srbija) bombardovana? Ona nikog nije napala. Imala je izazov naoružane grupe ljudi na Kosovu, ona se suočila sa jednom vrstom terorizma, uperenog protiv ustavnog poretka države. Po svim međunarodnim zakonima, imala je pravo da se brani. NATO je napao pravdajući se ljudskim pravima manjinske nacionalne zajednice. Mogao je da brani princip političkog dijaloga između Srba i kosovskih Albanaca. A nije.

Kako biste okarakterisali bombardovanje Srbije?
- To je bila politička demonstracija upotrebe vojne sile pod plaštom demokratije i zaštite albanske manjine na Kosovu. Zapravo, cilj je bio da se srpska nacija oslabi (proterivanje Srba sa Kosova i Hrvatske) i smanji srpska država na Balkanu.

Čija je to pobeda?
- Moć je pobedila pravo. U savremenom svetu, u stvari, vlada diktatura manjine (Zapad) nad većim delom planete. To širenje političke i ekonomske moći, zapravo je geopolitički i ekonomski interes.

Da li razvijene zapadne zemlje imaju demokratiju u svojoj kući?
- Demokratija je u velikoj krizi ako se ima u vidu porast političkog, medijskog i ekonomskog nasilja u svim oblicima društvenog života. Tačno je da trenutno nema racionalnijeg političkog poretka, ali će u bliskoj budućnosti demokratija ili prevazići sopstvenu krizu ili prerasti u diktaturu.

Kažu da je demokratija stigla u Srbiju tek 2000. godine?
- Mi smo demokratiju imali već od 1990. Imali smo osnovne institucije - mnoštvo opozicionih listova, višepartijski sistem i izbore. Od 2000. imamo na vlasti demokratsku koaliciju koja po načinu vladanja pokazuje monopolističku tendenciju. A pri tom imamo i minorne stranke bez uporišta u narodu, koje su godinama ne samo na vlasti, nego imaju i ministarske funkcije! Kada na nedavno održanim demokratskim izborima nije pobedio favorit DS-a, onda je demokrata Mićunović javno okrivio narod, a Zagorka Golubović je izjavila da se stidi naroda! Eto, kakvi su neki predstavnici "demokratije" u Srbiji danas.

Srpska demokratija ne može da reši društvene i ekonomske probleme, nego ih čini još gorim, zašto?
- U demokratskim institucijama se nalaze nestručni ljudi po političkoj liniji, najveći broj političkih partija daleko više misli o svom stranačkom interesu, nego o nacionalnom. Većina intelektualaca je korumpirana novcem, nagrađivanjem, foteljama i samo jedna grupa gostuje po televizijama. Kritički nastrojeni intelektualci su marginalizovani, nema ih u medijima, a mi živimo u medijskom društvu.

Kakva je onda Srbija danas po svom društvenom i političkom uređenju?
- Posle 12 godina demokratije mi imamo zavisnu demokratiju. Imamo osnovne demokratske institucije, ali smo zavisni od svetskih centara moći. Kapitalistička tranzicija je osiromašila društvo. Srbija ima slugeranjsku demokratiju, koja ima vazalski odnos prema gospodarima demokratije!