Porodična zadruga u 21. veku
Petoro braće Maslar, njihove supruge i deca, koji žive u istom dvorištu, obrađuju više od 100 hektara zemlje, čuvaju 60 krava muzara i po pedesetak ovaca i koza. Kako sami kažu, osim kafe, šećera i ulja sve proizvode za ishranu.
- Deca se nikada ne broje, niti se računa koliko su pojela. Bitno je da nisu gladna - reče nam Vidoje Maslar iz Bunara kod Jagodine, koji sa tri brata, njihovim suprugama i decom živi u istoj kući.
Da ih ni mi ne bismo brojali, pomenućemo njihova imena. Vidoje sa suprugom Biljanom ima Jasnu, Sava, Krstinju i Zorku. Mladena, Petra i Arsenija, koga je dobio u 55. godini i koji je ime dobio po dedi. Imali su i Uroša, koji je poginuo pre sedam godina. Čedomir i Ratka izrodili su Radojka, Biljanu, Gordanu i Radomira. Deca Dušana i Ane su Uroš, Aksa, Rade, Aleksa, Jovana, koja ima nepune dve godine i Ognjen, koji je sa dva meseca najmlađi Maslar. Najmlađi brat Velimir i Dragana imaju Tanju, Žarka, Milanku, Stanislavu, Jagodu i Željka. Sa njima živi i 80-godišnja Dušanka, majka ove složne braće, koja je sa pokojnim suprugom Arsenijem iz Šekulara kod Berana u Bunar došla 1976. godine.
RADE 18 SATI DNEVNO
U istom dvorištu je peti brat Deleta, koji je sa suprugom Verom izrodio sinove Mijaila, Mirka i Milorada. Na drugom kraju sela su i Vidojeva braća Radovan i Puniša, koji imaju svoje kuće. Najstariji, 61-Radovan živi sa suprugom Radom i decom Svetozarom, Ratkom i Svetlanom. Puniša i Mira imaju Vesnu, Violetu, Stefana i Dušanku.
Baka Dušanka je imala i sina Strahinju, koji je ostao u Crnoj Gori i tamo umro 2000. godine. Kćerke Mira i Desa žive u Srbiji.
- Da mi nije ovih grobova, vratio bih se u Crnu Goru. Oni što ništa nisu imali sada su gazde za mene. Žao mi je što nisam poslušao brata kada mi je rekao da idemo na more, a ne u Srbiju. A mi smo došli ovde, jer smo smatrali da će naša deca naći posao, jer je Jagodina industrijski grad. U Beranama nije bilo posla. I eto, niko iz naše porodice nema posao, već svi živimo od poljoprivrede - iskren je Vidoje.
Vredna braća i njihove supruge kupuju samo kafu, šećer i zejtin. Imaju sve poljoprivredne mašine. Odrasli ustaju u četiri sata i rade do 10 uveče. U njivu, kaže Vidoje, krene svako ko može da radi. Čak i deca. Makar da kotrljaju balu.
- Iako mnogo radimo, jedva preživljavamo. Kupili smo 40 hektara zemlje, a više od 60 uzimamo pod zakup. Ali, veći deo zemlje nismo uknjižili, jer po parceli, bilo ona dva ili 200 hektara, treba da platimo stotinak evra. Kakav je to zakon? Tome treba dodati porez na promet, oko 10 evra, a onda su nam tražili i oko 30 evra da bismo postali držaoci imanja! - ogorčeno će Vidoje za "Vesti".
Sav novac koji zarade čuva Dušan, koji je glava porodice, jer se poslednji oženio, pa je bio pravičan prilikom određivanja šta je kome i koliko potrebno. Oni svake večeri po završenom poslu sednu i dogovaraju se šta će sutra ko raditi i šta je potrebno da se kupi.
ČETIRI PLEHA KOLAČA
- Deo novca odvojimo za svakodnevne potrebe, a ostatak za vanredne situacije, poput bolesti i sahrana, jer nam je sva rodbina u Crnoj Gori. Nikada se ne svađamo, jer znamo koliko može da se potroši. A ne koliko kome treba. Šta bi bilo kad bi jedno dete tražilo za kafić, drugo da ide u Beograd... Pa kad bih deci ispunjavao želje, otišao bih na Mars - opet će Vidoje, koji, kako sam reče, najviše zna da priča i najbrži je na jeziku.
I njihove supruge su podelile poslove, a kada je neka bolesna ili ode do grada, druga odmah uskoči da je odmeni.
- Sloga sve radi. Čim se braća slažu, žene moraju da slušaju. Često me novinari pitaju šta bih preporučila mladima, ja kažem da bih ih istukla, jer ne rađaju - kaže Velimirova supruga Dragana.
Vidojeva 17 godina mlađa supruga Biljana dodaje da žene ne odlaze na njivu, već rade kućne poslove. Svakog dana kuvaju. Za doručak i večeru obično spreme proju, pitu, kajmak i sir. Dnevno umese po četiri pleha kolača.
- Naše žene nemaju kad da idu na bazene. Opet kažem da se deca i pčele ne broje. I siguran sam da se kod nas baci mnogo više hrane nego u porodicama sa samo dvoje dece - kaže Vidoje.
Do prošle godine baka Dušanka je budila decu, povezivala paradajz, hranila i muzla krave, radila u bašti. Sada to radi Vidoje. Žao mu je što se od sve dece udala samo njegova kćerka Jasna. U porodici Maslar poštuju se patrijarhalni zakoni.
- Mislim da smo se odvojili od majmuna da bismo bili čeljad. A sada idemo ka majmunima. Kada vidim kako kćerke idu sa očevima u oskudnoj garderobi i kako se ponašaju, dođe mi da se ubijem. Hoću časno da idemo svetom, pa zato i propadamo. Ženska deca odu do grada kolima sa braćom, malo prošetaju i vraćaju se kući. Kod drugarica ne idu, jer ko god vidi patrijarhalno vaspitano dete probaće da ga "sahrani" iz inata. Kako onda da ih pustimo - zaključuje Vidoje Maslar.
Seljak uvek oštećenVidoje Maslar se već sedam godina tuži sa kragujevačkom mlekarom Mladost, koja se sada zove Megle, jer nije izmirila dug.
Srbija prokleta zemlja- Srbija je prokleta zemlja od cara Lazara. Kod Miloševića sam na crno litar nafte plaćao 2,5 marke. Radio sam svakog dana. I nisam osetio krizu. A sada nafte ima na pumpi, ali da li imam para da je platim? Neka predsednik bude bilo ko, ali ako meni omogući da zaradim sopstvenim radom, ja ću da ga pozdravim. A šta će Srbiju da podigne osim poljoprivrednika? - pita se Vidoje. |