Prvi čovek Agrobanke dobio 800.000 € bonusa, a banka propala
Magistru Dušanu Antoniću (64), dosadašnjem predsedniku Izvršnog odbora Agrobanke, kojoj je otvoren stečajni postupak, Upravni odbor je 2009. dodelio nagradu za uspešne poslovne rezultate u visini od 800.000 evra, saznaje "Blic". Upravo te godine Agrobanka je odobrila najveći broj nenaplativih kredita.
I tadašnji predsednik UO Rajko Latinović kaže za “Blic” da je Antonić dobio nagradu, ali da se ne radi o tako visokoj sumi, ne želeći, međutim, da saopšti tačan iznos.
Dušan Antonić već danima ignoriše pozive “Blica”, a poslednje što je nedavno izjavio jeste da je “radio u interesu srpske privrede”. On je, inače, nosilac priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” kao najbolje ocenjeni bankar u 2005. godini, a takođe je proglašen i za najboljeg menadžera u 2006. godini u oblasti bankarstva.
Upućeni tvrde da se u banci još prilikom odobravanja kredita firmama koje su u stečaju, bankrotu ili u fazi resrukturiranja u 60 odsto slučajeva znalo da će pozajmice teško biti naplaćene.
Jedan nekadašnji član Izvršnog odbora Agrobanke tvrdi da poslednjih godina Antonić više “nije bio čovek kakvog su ga inače pamtili i da je bilo očigledno da su se neke odluke donosile po političkoj osnovi”.
Imajući, međutim, u vidu da je Vlada bila najveći pojedinačni akcionar u Agrobanci sa udelom od 20 odsto, a da je na drugoj strani Narodna banka Srbije vršila nadzor, pogrešno bi bilo isključivu odgovornost svaljivati na Antonića i članove Izvršnog i Upravnog odbora banke.
Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu za finansije, kaže za “Blic” da nije tačno da država ne preduzima ništa da utvrdi odgovornosti nadležnih zbog propadanja Agrobanke.
Prema njegovim rečima predstavnici Ministarstva finansija će se uskoro sresti sa ambasadorima onih država čiji su državljani bili akcionari Agrobanke u vezi s pokretanjem procedura odgovornosti Upravnog i Izvršnog odbora Agrobanke i revizora.
- Mi ćemo se takođe pridružiti podizanju tužbe u tim postupcima pred nadležnim istražnim organima u zemlji ukoliko se na njih odluče i strani akcionari. Nećemo podizati tužbu protiv Narodne banke Srbije, već protiv uprave banke i revizora. Međutim, sada je sve u fazi pregovora - kaže Radosavljević.
To je pomalo paradoksalno ako se zna da su u upravnom odboru sedeli izabrani predstavnici akcionara, pa ispada da će država tužiti samu sebe jer je najveći pojedinačni akcionar.
Aleš Škoberne, predstavnik petine akcionara Agrobanke iz Evropske unije, najavio je, kako je pre neki dan pisao "Blic", pokretanje međunarodne arbitraže protiv Vlade Srbije zbog povrede Sporazuma o zaštiti stranog ulaganja, pred međunarodnim arbitražnim tribunalima u Vašingtonu ili Parizu.
- Nije prirodno da jedni akcionari mogu da tuže druge. Inače, zbog stečaja Agrobanke država snosi isto onoliko odgovornosti koliko i drugi akcionari. Bez drugih akcionara nijedna ozbiljna odluka nije mogla da se donese - odgovara Radosavljević.
Ovakva konstatacija stoji kada, primera radi, u jednoj kompaniji svi akcionari rade u interesu kompanije.
Međutim, u ovom slučaju država iako je akcionar, nije učinila ništa da spreči gubitak od 300 miliona evra, zbog čega je banka otišla u stečaj i zbog čega su poreski obveznici, odnosno građani Srbije morali da plate 85 miliona evra za osnivanje Nove Agrobanke.
Prema tvrdnjama stranih akcionara, nijedna od dve sazivane skupštine akcionara u aprilu nije održana jer nije bilo kvoruma zbog toga što predstavnici Republike Srbije, koja ima više od 20 odsto akcija, nisu došli ni na vanrednu skupštinu ni na ponovljenu sednicu.
