U Srbiji groblja prebukirana
Gradovima u Srbiji nedostaje gotovo 10.000 mesta za sahranjivanje pokojnika. U Novom Sadu za pokojnike mesta ima samo za naredna dva meseca, pišu Večernje Novosti.
Gotovo sva groblja u centralnim zonama odavno su zatvorena, a manjak prostora sve se više oseća i na gradskim periferijama.
Najveći problem je u Novom Sadu i Beogradu, mada ni ostala mesta nemaju dugoročno rešenje problema sahranjivanja.
Više sahrana, manje kremacija
Manjak prostora za sahranjivanje u svetu je manje prisutan, jer veliki broj ljudi se kremira. U Srbiji, međutim, tek svaki šesti pokojnik izrazi želju da bude kremiran. Negativan stav crkve, običaji i navike ljudi razlozi su što se u Srbiji i dalje najčešće bira tradicionalna sahrana. Primera radi, u evidenciji JKP "Pogrebne usluge", iz Beograda, za prošlu godinu, zabeleženo je 10.000 sahrana i manje od 2.500 kremacija. |
Broj sahrana u glavnom gradu već godinama je u porastu, a na beogradskim grobljima godišnje se sahrani i kremira više od 12.500 pokojnika. Problem je, međutim, što na širenje mogu da računaju samo četiri - Lešće, Zbeg, Orlovača i Novo bežanijsko groblje, dok je na kapijama ostalih za nove sahrane stavljen katanac.
"Sahrane su na njima moguće samo u unapred zakupljenim grobnicama, odnosno grobnim mestima," objašnjavaju u JKP "Pogrebne usluge". "Rast stanovništva trebalo bi da prati i rast površine za sahranjivanje. Ulaganjem u nova groblja, kakvo će uskoro biti na Bežanijskoj kosi, ali i u krematorijume, u saradnji sa Direkcijom za građevinsko zemljište, očekujemo da ćemo ovaj problem rešiti na duži rok."
Situacija u Novom Sadu gotovo je alarmantna, jer je na Gradskom groblju slobodno još svega oko - 140 mesta. To je dovoljno za samo dva meseca. Glomazna administracija koči otvaranja još jednog dela za sahranjivanje, površine 3,5 hektara, koji bi namirio potrebe u sledeće četiri godine. Ukoliko se za najdalje tridesetak dana ne završi papirologija, preminuli Novosađani neće moći da budu sahranjeni u svom gradu, pišu "Novosti".
Nije ništa bolje ni na sremskoj strani. Pokojnici iz Sremske Kamenice sahranjuju se na groblju u Petrovaradinu. Groblja u ovom mestu, Majur i Trandžament, zbog toga, već za desetak meseci biće zatvorena. Ista sudbina zadesila je već groblje u Veterniku.
Pokojnici u Kragujevcu mogu biti sahranjeni samo na groblju Bozman, dok je Staro varoško i Palilulsko "zapečaćeno" već nekoliko godina. Problem sahranjivanja u ovom gradu se rešava pravovremenim otkupom parcela, preko kojih se "prelivaju grobna" mesta. Slično je i u Nišu, gde su od ukupno pet grobalja, aktivna samo dva - na Bubnju, i u Niškoj Banji.
Poseban problem koji se pojavljuje u okolini ovog grada je nastanak divljih grobalja u okolnim selima gde privatna lica prodaju zemlju koja se kasnije koristi za sahranjivanje.
Rešavanje teskoba među grobljanskim zidovima u Srbiji komplikuju i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, ali i spora administracija. Često se na parcelama, namenjenim sahranjivanju, nalaze i stambeni i drugi objekti, pa širenje grobnih parcela mora da sačeka i sudsku presudu.
Vernici Srpske pravoslavne crkve graditeljima groblja često zameraju da se ne pridržavaju verskih običaja koji određuju položaj pokojnikovog tela. Primer za to je Novo bežanijsko groblje u Beogradu, na kome su grobnice pokojnika raspoređene u obliku krugova.
"Hrišćani se prilikom sahranjivanja polažu tako da im noge budu okrenute ka istoku, jer će sa te strane drugi put doći Isus Hristos," kažu u SPC. "Mi verujemo da ćemo tako vaskrsnuti prilikom drugog dolaska Isusa Hristosa. Kružne, i sve parcele koje su drugačije organizovane nisu u skladu sa našim učenjem i verovanjem."
