Pacijenata sve više, operacija manje
Srpsku hirurgiju muče brojni problemi: porast broja pacijenata, nedostatak kapaciteta, manjak kadra, ali i obaveza da se održi i unapredi kvalitet usluge. Ipak to je teško postići, jer sve češće nema neophodnih materijala ni za svakodnevni rad, upozoravaju hirurzi.
Zbog velikog porasta broja obolelih od srca i krvnih sudova, punu deceniju ogroman broj pacijnata sliva se u Institut Dedinje. Na kardiohirurgiji operaciju trenutno čeka oko 1.700 obolelih, 550 na bajpas, a ostali čekaju na srčane zaliske koje Republički fond još uvek nije nabavio, pa se operacije odlažu.
"Mi smo obustavili operacije zalistaka već dugo vremena. Na operacije čeka 1.200 ljudi, i čekaće neki i do dve i po godine. Znači neki će čekati, neki neće dočekati. Pre 12 godina već se videlo da je kardiohirurgija ta koja je najopterećenija praktično zbog same epidemiologije bolesti kardiovaskularnih, međutim, nije ministarstvo imalo sluha da razvije ništa. U ovih 12 godina otvorio se samo jedan centar u Nišu koji, kolko znam, sada trenutno uopste i ne radi. I kad radi operiše 150, 200 ljudi godišnje, to je ništa", kaže kardiohirurg Boško Đukanović,direktor Instituta "Dedinje".
Nedostatak kapaciteta, ali i osnovnih uslova rada, bili su veliki problem i Instituta Banjica, gde trenutno samo na operaciju kuka i kolena čeka 4 i po hiljade ljudi. Uprkos svemu, direktoru Banjice je trebalo čak dve i po godine molbi, da ga u Ministarstvu zdravlja prime na razgovor.
"Kod jednog ministra nisam mogao da priđem da dođem, kod drugog sam došao i uspeo njega i njegove saradnike da ubedim u kakvom je stanju Banjica. Ministarstvo mora da ima listu referentnih ustanova u određenim oblastima , kao što je Dedinje, kao što je i Institut, referentne za oblasti kojom se bave, tako je Banjica referentna za oblast ortopedske hirurgije. Referentnost jednoj ustanovi daje, ako nijedan naš osiguranik ne treba da ide da se leči u inostranstvu", kaže Slobodan Slavković, hirurg ortoped, diektor Instituta Banjica.
Zdravstvena politika mora da se menja iz osnova, upozoravaju hirurzi.
"Veoma često nije u pitanju nedostatak sredstava i novca nego vise smo žrtve loše organizacije. Ne može se reći da se ne odvaja dovoljno za zdravstvo i to što se odvaja da li se dobro rasporedi. To su sve pitanja o kojima treba razgovarati. Zašto u Srbiji danas nemamo vakcine, zašto nemamo biološku terapiju upravo je to to", kaže onkološki hirurg Momčilo Inić, Savetnik za Kliničku onkologiju IORS.
Loša zdravstvena politika i slabo nagrađivanje, uzrok su i što u Srbiji, pored već zabrinjavajućeg nedostatka kadra naglo opada i broj mladih lekara koji žele da specijaliziraju hirurgiju.
