Ubica Srba dolazi na Kosovo po plen

Zahtev Veslija Klarka, bivšeg generala koji je bio najsuroviji u bombardovanju i razaranju Srbije, vladi Kosova da njegovoj firmi Enviniti, registrovanoj u Kanadi, odobri istraživanje rezervi uglja na Kosovu i Metohiji kao sirovine za proizvodnju sintetičke nafte, nije uopšte iznenadio Srbe na severu pokrajine, naprotiv, vest je očekivana, a osim Klarka, Srbi očekuju da "po plen", pod svojim ili nekim tuđim imenom, dođu i drugi koji su činili sve da bombama od Srbije preotmu ovaj sirovinama bogati deo njene teritorije.

Povratak zloglasnog američkog generala Veslija Klarka na Kosovo i Metohiju nije iznenađenje za Srbe

 

Sve je unapred podeljeno, jer se mnogo pre početka bombardovanja tačno znalo šta pripada Amerikancima i Englezima, a šta Francuzima i Nemcima. Nisu oni bombardovali Srbiju zbog demokratije i Albanaca već zbog svojih interesa vrednih više hiljada milijardi dolara. Ogromne rezerve uglja, bakra, olova, cinka, srebra, zlata, bazalta i drugih ruda bile su, uz Feronikal, Trepču, Termoelektrane u Obiliću, Flotaciju Kopaonik, akumulaciju Gazivode, plodnu Metohiju i šume na Juničkim planinama, Brezovici, Mokroj Gori i obroncima Kopaonika, takođe "na stolu" za podelu, kaže inženjer Dragomir Milanović iz Leposavića i dodaje:
 

- Bombardovanje je brzo i lako odrađeno, Srbi su, kao smetnja, proterani sa Kosova i Metohije, Pokrajina je postala kolonija, ali plen se ne eksploatiše željenom dinamikom, jer Srbi na severu prave problem: zbog nepristajanja da žive u državi Hašima Tačija, često organizuju proteste i pobune, zbog toga Trepča duže od jedne decenije ne radi, Stari trg je urušen, rudnici Belo brdo i Crnac rade sa smanjenim kapacitetom i pod kontrolom su Srba, nemoguć je prilaz nalazištima bakra na Rogozni, teško se stiže do južnih padina Kopaonika, a Srbi iz Ibarskog Kolašina grčevito brane jezero Gazivode - kaže Milanović i naglašava da bez vode sa Gazivoda ni Klark neće moći da se upusti u eksploataciju uglja na Kosovu i Metohiji gde se samo otkrivene rezerve (najveće na Balkanu) procenjuju na više od 10 milijardi tona.

Ni "pobednici" više nisu jedinstveni, i kada je bogatstvo u pitanju, pa je sve izraženiji sukob između Evropljana i Amerikanaca.

Potpredsednik vlade Kosova i milijarder Bedžet Pacoli želi da Trepču pokrene zajedno sa britanskim princom Majklom od Kenta, čak je bilo pokušaja da se Trepča preregistruje u Londonu.

Međutim, planove sa nekada najvećom topionicom na Balkanu, iz koje su dnevno izlazile tone srebra i znatne količine zlata, ima i američki ambasador u Prištini Kristofer Del koji je dobio zeleno svetlo iz Vašingtona da preuzme Trepču i preda je američko-tursko-bugarskoj kompaniji Enke-Bektel u kojoj udeo imaju Turci, ambasador Del i njegov šurak, inače bugarski državljanin.

Za to je potrebna potpuna nezavisnost Kosmeta i normalno funkcionisanje Brnjaka, Jarinja i pruge Beograd - Kosovo Polje - Skoplje, otuda jačanje američkih i turskih snaga Kfora na severu i sve žešći nasrtaji na Srbe u Zvečanu, Leposaviću i Severnoj Kosovskoj Mitrovici, kaže profesor Milan Nikolić iz Zvečana.