Zdravstvu manje novca
Zdravstvo Srbije teško će uspeti da održi do kraja godine obim i kvalitet usluga na dosadašnjem nivou.
Inače siromašan sistem, koji je na osnovu potrošačkog indeksa nedavno u Briselu dobio i ocenu ''najgori u Evropi“, što ovde tvrde da je netačno, ove godine, realno, zbog rasta kursa evra, raspolaže sa manje para nego lane, pišu ''Novosti''. Od početka godine skok evropske valute je već ''pojeo“ gotovo 10 odsto očekivanog budžeta Republičog fonda za ovu godinu, a troškovi implantata stranih proizvođača, raznog ugradnog materijala i rezervnih delova za opremu su - porasli.
Praktično, to znači da će iz zdravstvenog budžeta moći da se pokrije manje usluga nego do sada. U zdravstvu se, međutim, još ne planiraju radikalni rezovi kojima bi se smanjila prava osiguranika. Tako, bar, tvrde u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. Ali, malo je verovatno da će Srbija, koja ni po izdvajanjima za zdravstvo, ni po medicinskim standardima u pogledu opreme, u jeku ekonomske krize moći da ide mimo sveta, a mnogo bogatije zemlje su već ozbiljno počele da štede na zdravstvu.
Vlada Francuske, recimo, planira da na zdravstvu uštedi 2,4 milijarde evra. Ta suma je veća od ukupnog budžeta kojim godišnje raspolaže zdravstvo Srbije. U domišljanjima kako bi mogao da se ušpara još neki evro, čini se, najdalje ide Češka, gde je bilo i predloga da trudnice do porođaja umesto lekara kontrolišu isključivo babice.
U Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji uvodi se niz nepopularnih mera, ali one dosad nisu uticale na kvalitet zdravstva. Tako se smanjuju sredstva za bolnice, sa direktnom posledicom na broj zaposlenih. Neke javne bolnice otpuštaju osoblje ili im ne produžavaju ugovore.
Zapravo, u čitavoj Evropi zdravstvo sapliće ekonomska kriza. Najveći problem u zemljama koje primenjuju socijalno zdravstveno osiguranje je rast minusa u budžetu, jer se smanjuju uplate doprinosa. Taj trend se beleži i kod nas, a RFZO ne može da naplati ni stara potraživanja za doprinose koja dostižu 840 miliona evra.
