Komarci ubice stižu iz Hrvatske i Albanije
Promena klime poslednjih godina uzrokovala je i u našem okruženju pojavu bolesti koje su bile karakteristične za tropske i suptropske predele. Sve su češći naslovi o komarcima ubicama koji prenose opasnu bolest lajhmaniozu i o tome kako su doline Dunava, Save i Velike Morave najrizičniji lokaliteti u našoj zemlji, a stručnjaci su saglasni da je promena klime uzročnik pojave tropskih bolesti koje prenose insekti.
"Bolest lajhmaniozu ili lejšmanijazu ne prenose komarci, već vrsta izuzetno sitne mušice čiji je latinski naziv Phlebotomus papatasi, a narodski papadači ili peščane muve. Izazivač bolesti je parazit čiji rezervoar su glodari i neke druge životinje, a mušica je prenosi tako što posle uboda zaražene životinje ubode čoveka. U našoj zemlji, koliko mi je poznato, ovakvi slučajevi nisu zabeleženi, a poslednjih godina manji broj zaraženih je zabeležen prvenstveno u Dalmaciji u Hrvatskoj, kao i u Crnoj Gori i Albaniji", objašnjava dr Bosiljka Krtinić iz novosadske "Ciklonizacije".
Ove mušice ujedaju uglavnom u sumrak i noću, ubod je bolan i izaziva rane na koži. Bolest ima dva oblika - kožni i manifestni koji je opasniji i može završiti smrću ako se inficiraju jetra i slezina i ukoliko se ne leči. Godišnje od težeg oblika lajhmanioze oboli dva miliona ljudi, a umre 60.000.
Poslednjih godina stručnjaci upozoravaju i na mogućnost pojave groznice Zapadnog Nila, još jedne od bolesti koju sa životinja na ljude prenose komarci. Reč je o flavi virusu čiji rezervoar su ptice.
"Jedan od osnovnih prenosilaca izazivača encefalitisa Zapadnog Nila je naš kućni komarac. Postoje dve ekotipske forme ovih komaraca koje i mi ovde imamo. Prvi koje zovemo urbani, a drugi su takozvani ruralni, ali ih ne treba mešati sa rečnim komarcima. Uglavnom se ruralni hrane na pticama, a kućni - urbani na ljudima. Do prenošenja virusa Zapadnog Nila može da dođe samo ako oni koji se inače hrane na pticama uzmu krvni obrok i sa čoveka", objašnjava Krtinićeva.
Prema njenim rečima, to se dešava retko. Međutim, ako je godina pogodna za komarce i ako postoji izuzetno velika brojnost komaraca, povećava se mogućnost pojave epidemije kao što je bio slučaj u severnoj Grčkoj 2010. godine.
U skorijoj prošlosti zabeležene su epidemije 1996. godine u Rumuniji, velika epidemija u Americi 1999. godine, kao i u Italiji, Francuskoj, Mađarskoj i Rusiji. Pretpostavlja se da je to posledica otopljenja i širenja južnih vrsta virusa prema severu s jedne strane, i migracija ptica s druge.
"U Novom Sadu do sada nije zabeleženo prisustvo ovog virusa. Ipak, činjenica je da je slučajeva Zapadnog Nila bilo u okolnim zemljama i ne može se tvrditi da ih neće biti kod nas. Mi sve radimo da broj komaraca držimo pod kontrolom. Činimo sve da ne dozvolimo da ženka komarca poživi dovoljno dugo da uzme jedan krvini obrok sa ptice, da se zarazi, i onda još dovoljno dugo vremena da se taj virus u njoj razvije da može da ga prenese. I onda da drugi krvni obrok uzme baš sa čoveka", objašnjava Bosiljka Krtinić.
