Tadiću poklanjali tepihe, čajnike od ćilibara, bisernu ogrlicu i minđuše
Boris Tadić je u 2011. godini dok je bio predsednik Srbije primio poklone ukupne vrednosti oko 5,5 miliona dinara, premijer Mirko Cvetković u vrednosti 298.000 dinara, dok je predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović u prošloj godini od stranih zvaničnika i domaćih institucija dobila poklone vredne 340.750 dinara.
Svi ti pokloni, čiji registar vodi Agencija za borbu protiv korupcije, u javnoj su svojini, jer njihova vrednost prelazi iznos od pet odsto prosečne zarade u Srbiji.
Najskuplji poklon Tadić je kao predsednik Srbije dobio 8. juna prošle godine od predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i to ručno tkani tepih dimenzija 415 sa 302 centimetra, čija je vrednost procenjena na 1,2 miliona dinara.
Među poklonima koji su strani zvaničnici uručili Tadiću su i oni vredni nekoliko stotina hiljada dinara, među njima i biserna ogrlica u kompletu sa bisernim minđušama od emira Kuvajta Šabaha Al Ahmada (600.000 dinara) i gornji deo indonežanske narodne nošnje bogato ukrašen na drvenoj podlozi i ukrašenom postolju (250.000 dinara) koji mu je poklonio ambasador Indonezije u Srbiji Semjuel Samson.
Tadić je od emira Kuvajta Šabaha Al Ahmada dobio i svečanu mušku odeću od crne svile sa zlatnim vezom (100.000 dinara), metalnu maketu tradicionalnog kuvajtskog jedrenjaka (10.000 dinara), kolekciju od šest zlatnika koje je izdala Centralna banka Kuvajta od 43,24 grama (160.000 dinara), kao i jubilarni pozlaćeni srebrnjak izdat povodom petogodišnjice vladavine emira (25.000 dinara).
Među poklonima čija je vrednost 1.000 dinara su mesingani medaljon sa motivom hotela "Matignon" od premijera Francuske Fransoa Fijona, ikona svetog Vasilija Ostroškog dimenzija 18 sa 16 centimetara u ramu boje zlata od Crkve Svetog Vasilija Ostroškog na Novom Beogradu, kao i maketa od plastike u obliku grčkog slova Eta koju je Tadić dobio od Fonda za političku izuzetnost za doprinos dijalogu o korišćenju obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi.
Tadić je od ministra za infrastrukturu i energetiku Milutina Mrkonjića na poklon dobio maketu mosta na Beški od izlivenog metala čija je procenjena vrednost 40.000 dinara. Dobio je i poklone od dva studenta iz Tunisa - tri uramljene slike i ukrasni tanjir od metala ukupne vrednosti 45.000 dinara, od Fijata album sa pločicama od metala srebrne boje od kojih svaka predstavlja jedan model iz proizvodnog pogona te fabrike automobila (10.000 dinara), a od predsednika Izvršnog odbora "Gasproma" Alekseja Milera set za čaj od ćilibara sa logom "Gasproma" vredan 300.000 dinara.
Tadić je od predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja dobio keramički duboki tanjir bele boje sa plavom ivicom i zastavom EU sa unutrašnje strane, ručni rad vredan 5.000 dinara, od nemačke kancelarke Angele Merkel porcelanski ćup bele boje sa cvetnim motivima kobaltno plave boje sa poklopcem vredan 10.000 dinara, dok je od tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija dobio ručni sat marke "B.R.M" vredan 55.000 dinara.
Među poklonima koje je u 2011. dobio premijer Mirko Cvetković najskuplji je poklon predsednika Vlade Bugarske Bojka Borisova – etno motiv Bugarske, tempera na platnu, čiji je autor Zerliev Blagovest, vredan 20.000 dinara.
Cvetković je od predsednika Vlade Rusije Vladimira Putina prošle godine dobio repliku iz 17. veka tradicionalnih čašica i poslužavnik u srebru sa pozlatom, takozvani praznični pribor čija je vrednost 15.000 dinara, a od premijera Crne Gore Igora Lukšića knjigu "Crna Gora zemlja legendi" vrednu 3.000 dinara.
Među najskupljim poklonima koje je u 2011. dobila predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović su oni od 50.000 dinara – deo narodne nošnje od ambasadora Indonezije, kineska keramička vaza ručni rad od kineske delegacije i tepih, ručni rad dimenzija 302 sa 211 centimetara od predsednika Azerbejdžana.
Državni organi u Srbiji bili su dužni da do 1. marta obaveste Agenciju za borbu protiv korupcije o poklonima koje su funkcioneri primili u 2011. godini. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioner je dužan da poklon koji prelazi pet odsto od prosečne zarade, preda organu nadležnom za postupanje javnom imovinom.
Poklone koji ne prelaze pet odsto prosečne zarade, odnosno 1.900 dinara, funkcioner može da zadrži kao ličnu svojinu. Funkcioner ne sme da zadrži prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici.
Funkcioner, prema zakonu, ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti. Zakonom je utvrđeno da funkcioner kome je ponuđen poklon koji ne sme da primi, dužan da ponudu odbije i da saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje javna svojina.
Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona, dužan je da poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini.
