U Srbiji najjači računar na Balkanu
Nadogradnjom superračunara “Paradoks” u Institutu za fiziku, koja će se obaviti u narednih nekoliko meseci, Srbija će dobiti najjači superkompjuter na Balkanu, vredan oko milion evra.
- U sadašnjoj konfiguraciji ima 1.100 procesora. Računar sada radi na sedam tera flopsa, a to je 7.000 milijardi opreracija u sekundi - kaže za “Blic” Aleksandar Bogojević”, zamenik direktora u Institutu za fiziku.
Formule za lekove“Paradoks” može da nađe formulu, primera radi, i za vakcinu protiv ptičjeg gripa, tvrdi Bogojević. "Postoji nekoliko hiljada hemijskih jedinjenja od kojih se prave lekovi, a računar ih slaže kao lego kockice. Ako je zamislimo da je svako jedinjenje kockica, onda znamo da se ne slaže svaka sa svakom, ali se neke slažu. U računar treba uneti principe hemije, kako bi znao šta se s čim slaže. On tada pravi kombinacije sve dok ne naiđe na dobitnu. Formula se onda nosi u laboratoriju gde brzo može da se napravi lek", objašnjava sagovornik. |
Troškovi oko računara se do sada mere stotinama hiljada evra, a kada se nadogradi, vredeće oko milion evra. Nadogradnjom će računar imati 5.000 procesora i radiće na 40 tera flopsa, odnosno 40.000 milijardi operacija u sekundi. Procesori će tada međusobno komunicirati 80 puta brže nego sada.
- Računar je sličan običnom, samo je jači i brži. Ova digitalna biblioteka trenutno ima oko 60 terabajta ili 60.000 gigabajta, specijalno namenjenih, a posle nadogradnje će imati duplo više - ističe Bogojević.
U Evropi postoji mreža superračunara koji međusobno komuniciraju, a matica je CERN. Koristi se tako što se postavi pitanje s bilo kog drugog kompjutera. Sistem zatim najpre proveri da li je korisnik iz istraživačke ili komercijalne institucije. Zahtev se prosleđuje stotinama računara koji sami “provere” gde je najbolje da se taj zadatak reši. Neki odgovori onda sižu iz Rusije, Turske, Nemačke...
“Paradoks” zasad najviše koriste Institut za fiziku, Astronomska opservatorija, te Hemijski i Biološki fakultet. Koriste ga i međunarodne institucije koje učestvuju u CERN projektu.
- CERN je najveći naučni eksperiment na svetu i najveća mašina ikad napravljena. Veliki je kao Beograd, a toliko i košta. U suštini, to je mikroskop pa mora nešto da se prisloni uz njega. Zato ima dva velika detektora, Atlas i Cms, koji su veliki kao zgrada i nalaze se 100 metara pod zemljom. U ta dva detektora informacije stalno ulaze, ali pošto ne mogu da se skladište u jedan računar, pakuju se u mrežu superračunara, između ostalog i kod nas - priča Bogojević uz opasku da “to što smo i formalno ušli u CERN mnogo znači, jer i naši stručnjaci mogu da učestvuju u stvaranju nove tehnologije”. Svaki umreženi superračunar, kako kaže, pomaže tom mikroskopu da analizira neku pojavu, a nekad se otkrije nova čestica. Na sličan način je svojevremeno otkriven i internet.
Trenutno se preko našeg superračunara radi šest projekata.
