Najveće predratne afere (9): Milioni od tatinog imena

U doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca najuticajniji čovek u državi posle kralja Aleksandra bio je višestruki predsednik vlade i vođ radikala Nikola Pašić, ali se od njegovog položaja najviše okoristio sin Radomir. Starom Pašiću je mezimac zadavao neprestane glavobolje, ali ga je on uvek štitio.

Tajkuni pokrali srpskog seljaka: Stočna pijaca u Nišu bila je bogata pre Velikog rata

Tako je jednom prilikom, slušajući u Skupštini teške optužbe na račun svog Radeta povodom zloupotreba u trgovini šećerom, poslanicima drsko odvratio: "A šta ćete? Dete, pa voli šećer!". Iako je do jula 1921. za sobom imao već dvadeset afera, Pašićevom jedincu nije smetalo da do kraja te godine napravi još jednu, ali za njega veoma vrednu. U Srbiji je buknula Stočna afera. U razotkrivanju su pomogli radikali koji su zbog Pašića mlađeg napustili stranku.
  

TRGOVAC DOBRIM VEZAMA
Rade Pašić je čuveno prezime koristio ili da bi dobio privilegije u poslovima sa državom, ili, što se dešavalo još češće, da posreduje između države i preduzetnika i uzima milionske provizije. "On nije neki trgovac koji ima kombinacije", tvrdio je u to doba "Beogradski dnevnik" i pisao: "Drugi misle, on samo daje svoje ime i stavlja u pokret svoje veze, i sve što radi, radi kao od šale. Svaka kompanija, koja hoće da ima kakav krupniji posao sa državom, mora imati za svog člana i g. Radu Pašića - i, ovaj ima više prihoda nego stari g. Pašić od svoga imanja. Samo ime g. Pašića, to je jedan ogroman kapital od koga mlađi g. Pašić vuče rentu, koju on upravo pretvara u dinare i franke."
 

Najmoćniji u kraljevini: Nikola Pašić i Aleksandar Karađorđević

Treće godine od Velikog rata Nemačka je Kraljevini SHS poslala 60.000 ovaca i 17.500 goveda u ime odštete za stoku koju su srpskim seljacima zaplenili nemački i austrougarski vojnici. Umesto da se stoka razdeli osiromašenim seljacima i tako obnovi stočni fond, ili da se makar na licitaciji proda po tržišnim cenama, Ekonomsko-finansijski komitet je ceo kontingent ustupio izvesnom konzorcijumu po neverovatno povoljnim uslovima.

Glavnu ulogu u ovoj, od štampe otkrivenoj aferi u novembru 1921. godine, imali su Rade Pašić i Grk Nikos Velojanis, brat njegove supruge. Oni su sprečili raspodelu stoke seljacima uz pomoć Janeza Ivana Pucelja, ministra poljoprivrede u vladi Nikole Pašića. Pucelj se nemušto branio tvrdnjom da postoje razlozi "zbog kojih je nezgodno deliti stoku narodu".

Ekonomsko-finansijski komitet je prodao bez licitacije stoku preduzećima Promes iz Zagreba i Impeks iz Ljubljane, iza kojih je stajao Radivoje Hafner, glavni ortak mlađeg Pašića i njegovog šuraka. Hafner je bio poznati ratni profiter. Nekad nepismeni mesar, u toku rata je postao glavni liferant mesa okupacionoj austrijskoj i nemačkoj vojsci, i tako zgrnuo milione. Samo u Zagrebu Hafner je od tog novca pokupovao 35 palata. A stoka iz afere je plaćena je ovako: ovca čija je cena na tržištu bila 200 dinara, prodata je Radetu Pašiću po 45 dinara, a volovi čija je cena bila oko 3.000 dinara prodata mu je za polovinu tog iznosa. Konzorcijum je dobio i pravo da ne plati izvoznu carinu ukoliko odluči da stoku samo proveze kroz Kraljevinu SHS da bi je prodao u drugoj državi. I pored očigledne korupcije i besa javnosti, vlada Nikole Pašića je odobrila posao!

Dnevnik "Politika", koji je razotkrio aferu tragom jedne male lumperajke u beogradskoj kafani Topola, u novembru 1921. je obavestio javnost: "Priređen je jedan nov skandal i došlo je do jedne nove sramote. Oni koji su to priredili naravno da neće ni pocrveneti. Ali zemlja, revoltirana već zemlja, moraće se zapitati: Pa, dokle će se ići u bestidnostima i cinizmu? Radilo se u većoj potaji nego ikad do sada. I radilo se brže nego ikada do sada. Radilo se o pljački koja iznosi na milione i koja ima za posledicu da ošteti državni ugled, pa čak i državnu kasu možda za stotine miliona."

A beogradske novine "Republika" izračunale su da su učesnici afere zaradili 136 miliona tadašnjih dinara na račun državne kase. Poređenja radi, prosečna mesečna plata sudija, profesora i lekara tada je iznosila oko 1.500 dinara. Rade Pašić i Hafner su stoku odmah prodali u inostranstvu po deset puta većim cenama.

Janez Ivan Pucelj

Baveći se dalje aferom, "Politika" je objasnila i pogubne posledice sramnog postupka preprodaje ratne odštete:

"Država ne samo da rasprodaje stoku na koju imaju pravo jedino oštećeni ratom, nego je prodaje daleko ispod cene koju bi u samoj Nemačkoj mogla da dobije. I, država ne samo da raspikućinski razbacuje ono što se ne može nadoknaditi, nego daje Nemačkoj pravo da nas zapita, pa što smo toliko insistirali da dobijemo stoku, kad nam ona ne treba? I, daje pravo reparacionoj komisiji da nas upita, pa zašto su se naši eksperti na konferenciji mira tako očajnički borili za svako grlo stoke, kada sada ne samo da nećemo da je primimo, nego je prodajemo u bescenje? Zašto? Zato što naši špekulanti trebaju da strpaju nove milione u džep i zato što stare zataškane afere izazivaju apetite za nove."
 

OCA OTERAO U SMRT
Da bi se koliko-toliko umirilo javno mnjenje, poništen je sporazum o prodaji ovaca, ali su posledice sezale daleko. Sve češće afere Radeta Pašića nisu više bile stvar pustošenja državnog budžeta, nego su otvorile i političku krizu u Beogradu. Za svega dva meseca palo je nekoliko vlada radikala Nikole Uzunovića koji je pokušavao da zataška korupciju "Bajinog sina". Baja je, inače, bio čuveni nadimak Nikole Pašića. I sama Narodna radikalna stranka se podelila kada ju je napustio najistaknutiji član Ljuba Jovanović, a njen vođa je morao da se povuče sa vlasti pošto je odbio da sazove sednicu Skupštine na kojoj je trebalo da se razgovara o dvema optužbama protiv njegovog sina. Ubrzo potom, stari Pašić je umro.