Nema ulaska u EU bar 10 godina
Posle prijema Hrvatske u EU 2013, proces širenja EU na Zapadni Balkan i Tursku biće privremeno zaustavljen, a pauza bi mogla da traje i duže od 10 godina, ocenili su eksperti Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.
Kako bi se premostio taj zastoj, posle prijema Hrvatske, i kako bi EU ostala pokretačka snaga za rešavanje sukoba u zemljama Zapadnog Balkana, kandidati za članstvo bi pre prijema trebalo da se integrišu u što više oblasti, kako bi se očuvalo dejstvo politike širenja EU, koja promoviše stabilnost i demokratiju, navode autori analize pod nazivom "Deset godina samoće".
Kada je reč o prijemu balkanskih zemalja, entuzijazam za pristup novih članica Unije nije smanjen tek sa izbijanjem krize u zoni evra 2009, ocenjuje se u analizi čiji su autori zamenica direktora Evropske akademije u Berlinu Andrea Despot i Dušan Reljić i Ginter Sojfert, naučni saradnci istraživačke grupe "Spoljni odnosi EU" na Nemačkom institutu za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.
Pristup Turske, po oceni autora, bio je sporan i pre toga, a u nekoliko uticajnih zemalja članica EU, kakve su Nemačka i Francuska, poslednjih godina se sve jasnije ukazuje na "nedovoljnu zrelost kandidata za pristupanje EU" i na "ograničenu sposobnost EU da apsorbuje nove članice", odnosno sposobnost institucija EU i njene finansijske kapacitete.
Novina poslednjih godina je i sve češće neslaganje unutar EU po pitanju dodatnih uslova za zemlje kandidate. U završnoj fazi svih pristupnih pregovora politička promišljanja i uslovljavanja postaju od odlučujućeg značaja, a stanovnici zemalja-kandidata su pod utiskom da se za njih sve više podiže prag za ulazak u EU, navode
autori analize.
Primer toga je činjenica da je Evropska komisija u oktobru 2011. bez ograda preporučila dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, ali je Nemačka u decembru 2011. skoro samostalno izdejstvovala utvrđivanje detaljnih uslova za Beograd koji se odnose na Kosovo. Posledica toga bilo je strahovanje većine država EU za opstanak proevropske vlade u Beogradu i stabilnost u regionu zbog dodatnih uslova, navodi se u tekstu i podseća da je Berlin u martu 2012. smatrao da su uslovi ispunjeni, ali je onda Rumunija iznela dodatne uslove koji su se ticali položaja Vlaha u Srbiji.
Kriza u evrozoni
U ekonomskom smislu, rast privredne povezanosti sa EU za Zapadni Balkan nosi i veći rizik, imajući u vidu da na EU otpada do dve trećine spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana, upozoravaju autori analize.
Kriza evrozone je dovela do toga da su u većini zemalja jugoistočne Evrope opali kako izvoz u EU, tako i investicije iz EU, a banke na Zapadnom Balkanu su najvećim delom u italijanskim, austrijskim, grčkim ili francuskim rukama. Mnoge od centrala tih banaka u EU su ugrožene krizom i uzdržane su pri dodeli novih kredita na Zapadnom Balkanu.
Drugi važan element je činjenica da od 2008. do 2010, Srbija u trećini slučajeva nije pozitivno odgovorila na zahtev Brisela da se u međunarodnim organizacijama pridruži pozicijama ili merama za koje se izjasnila EU. U velikom broju ovih situacija reč je bila o kritici EU na račun Kine ili Rusije, navodi se u analizi.
Posle zatvaranja haškog poglavlja, članice EU koje su priznale Kosovo, njih 22, danas faktički uslovljavaju prijem Srbije u EU odustajanjem Beograda od stava da mu Kosovo pripada po međunarodnom pravu, navode autori analize. Iako pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova, pritisci vezani za Kosovo doveli su do smanjenja podrške ulasku u EU među srpskim stanovništvom a, ako svaki naredni korak u procesu pristupanja EU bude zavisio od ustupaka vezanih za Kosovo, još pretežno proevropska orijentacija među Srbima mogla bi dalje da slabi, upozoravaju autori teksta.
Rešenje?
Ako EU ne želi da na Zapadnom Balkanu i u Turskoj izgubi i preostali uticaj, mora da formuliše politiku koja će pitanje pristupanja daljih članica ostaviti otvorenim ali istovremeno da obezbedi EU veći prostor za delovanje u zemljama-kandidatima, ocenjuje se u analizi. Samo strategija koja podstiče proces priključivanja može da osigura da EU u regionu ostane značajan politički igrač, a da bi takva strategija bila atraktivna i za zemlje-kandidate, potrebne su mere koje tim državama jasno predočavaju privrednu i političku korist integracije u EU, poručuju autori teksta.
U takvim okolnostima neophodno je jačanje sektorske integracije, kako bi zemlje-kandidati u odabranim političkim oblastima mogle da imaju isti tretman kao i članice EU, pri čemu bi morale da se obavežu da će na tim područjima prihvatiti "acquis communautaire" - pravni sistem EU, navodi se u tekstu. Kao primer sektorske integracije autori analize su izdvojili Energetsku zajednicu koja postoji od 2006. i koja pored EU i zemalja Zapadnog Balkana obuhvata još i Republiku Moldaviju i Ukrajinu kao punopravne članice i Jermeniju, Gruziju, Norvešku i Tursku kao
posmatrače.
