Zašto je Kosovo "skrajnuto" u predizbornoj kampanji?
Pozicije SAD i ključnih zemalja EU, kao i činjenica da sa Kosova dolazi mali broj glasova, razlog su što je tema Kosova izostala iz predizborne kampanje u Srbiji, ocenio je stručnjak berlinske Fondacije za nauku i politiku Dušan Reljić.
U centru kampanje stranaka pred izbore bili su visoka nezaposlenost i debate o integraciji u EU, a partije koje su obećavale privredni napredak dobile su gotovo 80 odsto glasova.
"Većina stranaka u Srbiji je shvatila da im je manevarski prostor ograničen, pre svega pozicijama SAD i ključnih zemalja EU poput Nemačke, Velike Britanije ili Francuske. S druge strane, na Kosovu može da se dobije nekih 100.000 glasova - što nije mnogo", objasnio je Reljić u izjavi radiju Dojče vele.
Ipak, to ne znači da je Kosovo nestalo sa srpske političke scene, već samo da nijednoj od većih stranaka u Srbiji trenutno ne odgovaraju veća talasanja na Kosovu, smatra Reljić.
"Odgovor na pitanje da li će Kosovo ponovo postati glavna tema, zavisi od dinamike, stabilnosti i bezbednosti na licu mesta", ukazao je Reljić.
Kosovski analitičar Baton Hadžiju je ocenio da se posle izbora u Srbiji, nazire novi koncept Srbije prema Kosovu.
"Birači su nagradili evropski koncept Srbije u odnosu na Kosovo. Zbog toga je u parlament i uspelo da uđe toliko proevropsklih stranaka. To je nagrada i za predsednika Borisa Tadića, koji ima šansu da oslobodi Srbiju srednjevekovnog kompleksa", kazao je Hadžiju.
On je ipak, ukazao da treba sačekati drugi krug predsedničkih izbora kako bi se videlo "da li Srbija zaista želi da se oslobodi kosovskog balasta".
Reljić je ocenio da Srbija neće izaći sa novom strategijom prema Kosovu, kakvo je priznanje Kosova kao nezavisne države, ali i da Beograd neće ponuditi ni nove predloge za rešavanje tog problema.
"Beograd nije u stanju da sam vodi tu politiku, već mora da reaguje na ono što zadaju SAD i EU", naglasio je Reljić i istakao da će Srbija po pitanju Kosova zavisiti od Rusije i Kine u Savetu bezbednosti.
"Trenutno je Beograd u defanzivnoj ulozi kada je reč o Kosovu", kazao je stručnjak berlinske fondacije.
Hadžiju je izrazio nadu da će rezultati izbora doneti i novi vid komunikacije Beograda i Prištine, što bi, kako je ocenio, moglo da donese i dijalog o rešenju problema na severu Kosova, ali ne i podelu teritorije.
"Koncept podele nikome ne donosi ništa dobro - pa ni Srbiji. Podela je van diskusije. O njoj bi moglo da se razmišlja samo ako bi koncept Evropske unije propao, a to smatram nemogućim", kazao je Hadžiju. U podelu Kosova ne veruje ni Dušan Reljić, iako ne isključuje mogućnost da Srbija predlozi takvo rešenje.
"S jedne strane, još uvek je na snazi Ustav Srbije u kome se kaže da je Kosovo neodvojivi deo srpske državne teritorije. Da bi jedna vlada mogla da predloži tako nesto, mora najpre da promeni ustav. Drugo, SAD i EU su protiv podele, jer se pribojavaju negativnih posledica u Bosni i Hercegovini i Makedoniji", kazao je Reljić.
Priština i Beograd bi, ipak, mogli da se nagode oko "de fakto linije razgraničenja", a kako će ta linija izgledati zavisi od daljeg dijaloga dve strane, ocenio je Reljic.
"Glavno je da to dovede do daljeg normalizovanja situacije", zaključio je.
