S ovim izumom Srbija bi mogla da izvozi struju
Profesor matematike iz Niša Milija Stojanović izumeo je rotor sa samopodešavajućim lopaticama, patentiran u Zavodu za intelektualnu svojinu, čijom bi se primenom znatno uvećala proizvodnju struje u hidroelektranama. Niški pronalazač tvrdi da bi primenom njegovog izuma, bez gradnje novih hidrocentrala, Srbija mogla da postane izvoznik struje.
"Rotor sa samopodešavajućim lopaticama koje se mogu napraviti od platna ili aluminijuma za proizvodnju struje mogu koristiti energiju rečnih tokova, morskih talasa i vetra minimalne brzine, brzine hoda čoveka", objašnjava profesor.
Stojanović tvrdi da bi se samo primenom tog pronalaska na hidrocentrali, kapacitet proizvodnje povećap za 20 do 30 odsto, što, kako kaže, znači da se uz minimalna ulaganja mogu zadovoljiti sve potrebe naše zemlje za električnom energijom.
Milija je pokušao da sa niškom Elektrodistribucijom svoj izum primeni na minielektrani u Sićevu, međutim, za tako nešto nisu dobijene sve potrebne dozvole.
Mališa Božić, iz Sektora za minihidroelektrane Jugoistoka u Nišu, potvrdio je da izum Milije Stojanovića, uz pomoć vode i vetra, može znatno da poveća prozvodnju struje, a da na hidroelektrani u Sićevu nije primenjen jer nisu mogli da pronađu investitora.
Za patent zainteresovani Amerikanci
Stojanovićev patent je u međuvremenu zainteresovao Amerikance, tako da se može desiti da najpre bude ugrađen u američke vetrogeneratore.
Novi pronalazak, kaže niški profesor, pobija Njutnov zakon da se tela ne mogu kretati suprotno sili dejstva. Bez obzira na to sa koje je strane iz fena Milija usmeravao vazduh na lopatice helikoptera on se kretao isključivo napred. Stručnjaci za fiziku, međutim, smatraju da je reč o delovanju tri zakona fizike, pomenutog Njutnovog, akcije i reakcije i održanju impulsa.
"Nema razloga da tvrdimo da je ovo rešenje potpuno drugačije od ovih zakona. Jednostavno ti zakoni važe, ali tumačenje situacije koje imamo kod konkretnog tehničkog rešenja treba prilagoditi ovim zakonima", kaže Dragan Gajić, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.
Ukoliko, međutim, Stojanović zaista pobija Njutnov zakon onda je to, po mišljenju mnogih stručnjaka za fiziku, vredno Nobelove nagrade.
