Najveće predratne afere (3): Tuča porodičnih klanova

Mala kneževina je prvi put ušla u veliku nabavku odeće i obuće za 60.000 vojnika, i već u prvom poslu došlo je do zloupotreba i pronevera u vojnim magacinima.

KNEZ GA SPASAO ROBIJE: General Jovan Belimarković

Srbijom je posle pogibije kneza Mihaila Obrenovića u Topčideru 1868. godine jedno vreme umesto maloletnog naslednika prestola Milana Obrenovića vladalo Namesništvo. U njemu su glavnu reč vodili bivši ministar vojni Miloje Petrović Blaznavac i iskusni diplomata Jovan Ristić. Zvaničnih partija još nije bilo, pa se politička i poslovna moć preselila sa dvora u kružoke dve najbogatije porodice u zemlji, Hadži-Tomića i Babadudića. Rodonačelnik Hadži-Tomića je bio Toma, veliki beogradski gazda koji je u doba kneza Mihaila bio glavni državni liferant, nabavljač. On je poudao kćeri za važne političare, pa je zaradio nadimak "praviteljstvujušči (ministarski) tast". Zetovi su mu bili Jovan Ristić, pa Radivoje Milojković, ministar policije, Filip Hristić, kapućehaja, diplomatski predstavnik u Carigradu, Antonije Bogićević, knežev ađutant. Za ovaj porodični klan se uglavnom nisu vezivale optužbe za korupciju, ukoliko se izuzmu one, upućene Ristiću, da tastu namešta državne poslove.

Porodica Baba Dude
 

MOĆNI ZET HADŽITOME : Jovan Ristić

Prve prave korupcionaške afere u Kneževini Srbiji zabeležene su u poslovima Babadudića. Bila je to porodica od stotinak članova koja je ime dobila po Baba Dudi, supruzi Riste Jovanovića, predsednika Beogradske opštine u vreme kneza Miloša. Ona je svoje ćerke uz dobar miraz takođe poudavala za vodeće ljude u Beogradu.

Među njenim zetovima su bili general Jovan Belimarković, trgovac Živko Karabiberović koji je bio predsednik Narodne skupštine i član upravnog odbora Prve srpske banke, Panta Jovanović, ministar finansija. Babadudići su bili i Alimpije Vasiljević, profesor Velike škole, kasnije i prvak Liberalne stranke, Jovan Avakumović, sekretar ministarstva unutrašnjih dela, Milan Kovanović, član Kasacionog suda...

Hadži-Tomići i Babadudići nisu bili obične porodice, nego čitavi porodični ortakluci: čim bi jedan od njih došao do vlasti i uticaja, za njim bi navalili i svi ostali. Prva afera bila je vezana za Živka Karabiberovića i Prvu srpsku banku, koja je brzo propala. Njeno ime se pre toga pojavilo u zloupotrebi prava eksploatacije Senjskih rudnika na jugu zemlje. Međutim, afera koja se pretvorila u pravi korupcionaški skandal pukla je avgusta 1873. godine. Mala kneževina je prvi put ušla u veliku nabavku odeće i obuće za 60.000 vojnika, i već u prvom poslu došlo je do zloupotreba i pronevera u vojnim magacinima. Njima je rukovodio ministar vojni Belimarković, i za to je saznao predsednik vlade Jovan Ristić. On je obrazovao komisiju koja je pronašla da se na vojnu robu zapravo trošilo manje nego što se prikazivalo u knjigama. Utajeni materijal se prodavao u korist utajivača, koji ga je ponovo prodavao Ministarstvu vojnom. Šteta je procenjena na 17.500 dukata.

Komisija je ulazila i u takve pojedinosti kao što je ta, da je na par obuće trošeno 143 grama đona umesto propisanih 220 grama. Najpre su osumnjičeni načelnik ekonomskog odelenja Ministarstva, magacioner i nadzornik vojne radionice, a načelna odgovornost je pripisana ministru Belimarkoviću, kao njihovom pretpostavljenom. Sud je odlučio da se ministru oduzima po deo od mesečne plate na ime proneverenog novca dok se ne namiri dug državi. Ali, Kasacioni sud je našao da Belimarković, pošto je ministar, ne može da ogovara pred redovnim sudom, nego pred Skupštinom, pa je ovu odredbu poništio. Daljom istragom se ispostavilo da je pronevere bilo u svim delovima vlasti, sve do njenih vrhova, i da su neposredno umešani ne samo ministar vojni, nego i ministar finansija Panta Jovanović.

Srpski kadeti u vreme afere sa šinjelima

 

U međuvremenu je na čelo srpske vlade došao novi predsednik Jovan Marinović, kome je palo u tal da dovrši aferu. On je to nerado učinio, jer su mu Babadudići pomogli da se domogne vlasti. Marinović je ipak pokrenuo postupak protiv Belimarkovića za obeštećenje države. Skupštinski odbor koji je tada obrazovan našao je još gore prestupe. Istragom policije je utvđeno da je ministar Belimarković ugovorio posao sa izvesnim trgovcem Ofermanom koji se javljao tek posle licitacije i nudio cenu koja je, razumljivo, bila niža od svih ostalih ponuda, ali je i roba koju je isporučivao za srpsku vojsku bila očajna.

Takođe je ustanovljeno da u drugom poslu, nabavke vojnih šinjela, licitacija nije bila ni sprovedena nego da je Belimarković jednostavno ustupio posao svom rođaku Živku Karabiberoviću. On i Oferman su verovatno radili zajedno, za račun neke firme u Austriji. A kakvi su bili isporučeni šinjeli, svedočio je jedan poslanik koji je služio u vojsci, i rekao u Skupštini da je "dobio šinjel tako izbeleo i iscepan kao da je još od Bonaparte ostao". Ustanovljeno je i da komisija za prijem robe nije radila po propisu i da nije pregledala donetu robu, a da ministarstvo od Karabiberovića nije naplaćivalo kaucije, avanse i garancije predviđene zakonom. Time je državi naneta ogromna šteta.
Slučaj je uskoro dobio boju političkog skandala, jer ga je pokrenuo premijer Jovan Ristić, jedan od "hadžitomića", i optužio konkurentsku porodicu, Babadudiće.

Poslanicima, koji ionako nisu imali mnogo škole ni demokratskog iskustva da bi znali koliko je štetno kada se ne poštuje propisana procedura, Belimarkovićeva odbrana se činila ubedljivom. On nije ni pobijao da je posao dao Ofermanu i Karabiberoviću, ali se pravdao da je to činio u najboljem interesu države, jer su oni davali najpovoljniju cenu. Osim toga, u slučaj se umešao sam knez Milan tako što je stao na stranu optuženog ministra. Sve vreme, dok je trajao pretres u Skupštini, on je Belimarkovića zvao kod sebe na ručak, iako je ostalim ministrima obećao da to neće činiti. Nije moglo da se ne primeti kako je Belimarković "s optuženičke klupe išao pravo za kneževu trpezu i obrnuto".

Polupismeni seljački poslanici bili su pod utiskom vešte ministrove odbrane, a još više su zazirali od moći kneza, kao i predsednika vlade Marinovića, koji nisu krili na čijoj su strani.