Najveće predratne afere (1): Od bednika do milionera

Osvedočeni prijatelj Srba, švajcarski kriminolog dr Rudolf Arčibald Rajs prvi je obavestio svet o zločinima koje je austrougarska vojska tokom Prvog svetskog rata počinila nad srpskim narodom u Mačvi i Podrinju, ali i prvi koji je u svom testamentu 1928. godine ostavio strašno upozorenje tom istom narodu, da se što pre otarasi zla koje mu razara državu, a to je korupcija.

ČUJTE, SRBI: Arčibald Rajs otvoreno optužio srpske političare da državu uništavaju korpucijom

 U čuvenom pismu "Čujte, Srbi", Rajs je imenom i prezimenom naveo najmoćnije srpske političare i privrednike, obelodanio kako su brzo i lako stigli do bogatstva, jedni zloupotrebljavajući svoje položaje, a drugi šurovanjem s tim istim političarima, te poručio narodu:

"Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata... Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik, ne sme da dopusti da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!"

Zlato pojelo ponos

Rajs je proveo 15 godina u službama Srbije i dobro upoznao prilike koje su tada vladale. Zato je mogao da tvrdi da nije podmitljiv samo onaj ko je daleko od profesionalne politike i objasnio kako se korupcija raširila: "Pod turskom vlašću vam je i najžešći rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjetač... Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre Velikog rata, a naročito tokom njega. Videli su raskoš velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moć novca, a nisu uvideli šta je u njoj lažno. Kada su se vratili kući, želeli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i poštenim radom... I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sušte čestitosti, uvukla odvratna korupcija... Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjetačem niste hteli da

ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem... Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoćniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i isporučivao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoćan, a vi mu laskate... Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraćivano, najzad postalo dostupno, suviše vas je opčinilo, i zbog te opčinjenosti izgubili ste mnoge veoma plemenite osobine koje ste imali... Istina je da imate i opravdanje: viševekovna predstava turske istočnjačke podmitljivosti. To opravdanje, međutim, nije dovoljno da bi se oprostilo preterano rašireno mito, koje često poprima sve oblike otimačine... Osim nekoliko retkih izuzetaka, gledao sam kako bezbrojne vaše ekscelencije od siromašnih, čak bednih ljudi postaju milioneri... Neprijatne primere su, međutim, sledili svi činovnici od vrha do dna lestvice. Poslovni ljudi, strani industrijalci i posrednici koji dolaze u ovu zemlju da bi uspostavili poslovne veze i ulagali kapital u ovdašnja preduzeća to znaju i, ako žele nešto da urade, prinuđeni su da daju mito, a to se uvek prihvata... Ministri, generalni direktori, rukovodioci službi - svi oni jedu taj hleb koji ljudi od časti i dostojanstva ne bi ni probali", poručio je Rajs u svom testamentu.

Svaka sličnost sa današnjom Srbijom je namerna. Na početku 21. prvog veka ona se našla u istim okolnostima kao pre 100, ili 200 godina, kada se podizala iz ratnog pepela. Drugi svetski rat je doneo pola veka pogubnog socijalističkog eksperimenta sa državnom imovinom koja je bila svačija i ničija, potom su došle devedesete godine i lažni demokratski poredak iza koga je i dalje stajala pesnica jedne partije i, na kraju, opet rat, ovoga puta sa "celim svetom".

Srbija je ponovo u dobu preobražaja, koji se danas popularno naziva tranzicija. U svakoj takvoj tranziciji politička elita i društvo morali su da reše isto pitanje, kako što pre, gotovo preko noći nadoknaditi propušteni civilizacijski razvoj i uhvatiti korak s razvijenim zemljama. Napredak je išao, ali uglavnom mišjim koracima. Još od Prvog srpskog ustanka preko noći su se gomilala samo bogatstva pojedinih državnih glavara i trgovaca koji su sami prigrabili i vlast i zemlju. Kad je mlada srpska država počela da se uređuje ustanovama, ovim bogatašima su se pridružili i činovnici.

Jedna od tapija gazda Mladena 1808. godine

Neki od njih su položaj koristili ne samo da bi prigrabili što više imanja, nego i moći. U doba prvih industrijalaca i bankara granica između politike i unosnih poslova počela je da se gubi, moć čak da se i nasleđuje. Tako su se za svega jedan i po vek, od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata, razvile tri generacije srpskih bogataša.

Prva je bila iz redova ustanika, gde se koristila vlast da bi se prigrabio monopol u snabdevanju vojske i naroda. Na ovaj način se obogatio prvi srpski knez Miloš Obrenović. U doba ustavobranitelja, njegovih dojučerašnjih saradnika, potom ljutih protivnika, obogatilo se mnoštvo političara kao što su bili braća Stojan i Aleksa Simić. Oni su se pored politike nesmetano bavili i trgovinom. Najpoznatiji bogataš tog vremena bio je major Miša Anastasijević, koji je imao flotu brodova i držao trgovinu na donjem Dunavu.

On je najavio drugu generaciju bogataša, ljude koji su dolazili iz svih srpskih zemalja u malu kneževinu, a kasnije kraljevinu Srbiju i tu iz velikog siromaštva, radom i odlučnošću, ali i drskošću, stvarali velika imanja. Takvi su bili i Nikola Spasić i Luka Ćelović Trebinjac. Treća generacija srpskih bogataša nastala je kada je završen Prvi svetski rat koji je, kako je i sam Arčibald Rajs primetio, ogromnoj većini naroda zaista bio rat, a nekima, nažalost, i "brat".

Najbogatiji čovek u Srbiji tokom Prvog srpskog ustanka bio je vojvoda Mladen

Milovanović sa svojim kumom Milojem Petrovićem. Njihova bezobzirnost bila je tolika da je izazvala bunu Beograđana. Milovanović, poznat u narodu kao gospodar Mladen, i pre 1804. godine bio je bogati trgovac stokom. Kao jedan od malo pismenih Srba pročuo se i po razboritosti i govorništvu.

Tokom seče srpskih knezova dahije su i njega utamničile, ali ga je vožd Karađorđe otkupio od kragujevačkog muselima za zarobljene Turke. Mladen se pridružio ustanicima i brzo napredovao. Bio je vojvoda i Voždov savetnik, prvi gradonačelnik Beograda i ministar vojni, i na kraju predsednik Sovjeta, prve srpske vlade.

Najbogatiji ustanik

Sva ova zvanja gospodar Mladen je odlično iskoristio. Uz Karađorđa, a ponekad i ispred njega, postao je najuticajnija ličnost među Srbima. Uvećao je imanje najviše tako što je otimao ili po bagatelnoj ceni otkupljivao tursku i cincarsku imovinu, progonivši i jedne i druge. Važio je za najbogatijeg čoveka u Srbiji. To mu je s jedne strane donelo uvažavanje, a s druge izazivalo ljude na otpor. Nijedan veći srpski starešina nije imao toliko neprijatelja, ali se on ipak održao do kraja Prvog srpskog ustanka.