I Srbi kupuju organe na crnom tržištu
Čovek više vredi mrtav nego živ. Na crnom tržištu organa razvio se opasan biznis gde ukupna vrednost delova tela prosečnog odraslog čoveka iznosi čak 615.547 evra.I građani Srbije kupuju organe na crnom tržištu.
Na crnom tržištu organa razvio se opasan biznis gde ukupna vrednost delova tela prosečnog odraslog čoveka iznosi čak 615.547 evra. Lekari tvrde da se na crnom tržištu mogu naći gotovo svi delovi ljudskog tela - organi, kosti, koža, krv...
Cene se razlikuju, pa tako recimo bubreg u Americi dostiže cenu od 198.124 evra, jetra 118.000 evra, dok je želudac i slezinu u Kini moguće kupiti za svega 384 evra.
Domaći stručnjaci za transplantaciju organa napominju da u Srbiji sigurno ne postoji neko crno tržište organa, što se ne može sa sigurnošću reći i za Kosovo i Metohiju.
Ipak, svi potvrđuju da naši ljudi odlaze u zemlje sa "crne liste", u kojima za novac, pod sumnjivim okolnostima i u neadekvatnim uslovima, kupuju organe.
I Srbi kupuju na crnom tržištu
Dr Vidojko Đorđević sa Klinike za nefrologiju KC u Nišu, ujedno i koordinator tima za transplantaciju, kaže za Preš nedelje da je iznenađen visinom cena koje dostižu pojedini organi.
- Zvuči mi neverovatno da bubreg u Americi vredi skoro 200.000 evra. Mnogo verovatnije mi zvuči cena koja se spominje za Indiju - 47.000 evra. Istanbulska konvencija obavezuje sve zemlje da se bore protiv crnog tržišta organa, jer je poznato da postoji transplantacioni turizam, odnosno pojava da ljudi odlaze u zemlje gde se nelegalno presađuju organi - kaže dr Đorđević.
On napominje da su se u Srbiji još pre 20 godina pojavljivali pacijenti kojima su bubrezi presađeni na nekom od crnih tržišta u užasnim uslovima, zbog čega je bilo i smrtnih slučajeva.
Docent dr Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije, ubeđen je da u našoj zemlji niko o trgovini organima i ne razmišlja, a kamoli to radi. Ipak, on lično je imao iskustva sa pacijentima iz Srbije koji su se vratili sa komplikacijama iz Indije i Pakistana pošto im je tamo presađen organ.
Dr Dana Mihajlović, direktorka Agencije za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja, kaže da su oni upoznati s tim da ljudi iz Srbije odlaze u zemlje u kojima postoji crno tržište organa radi transplantacije, jer su se mnogi vraćali sa infekcijama poput hepatitisa C, ali da ministarstvo ne raspolaže preciznim podacima o kolikom broju ljudi se radi.
