Srbin na ruskom dvoru (3): Cara učio da trguje

Sava Vladislavić je odrastao u Dubrovniku, gradu pomoraca i špijuna. Naoružan inteligencijom, šarmom i rečitošću otisnuo se kao vrlo mlad na pomorska trgovačka putovanja širom Sredozemlja. Sava često boravi u Carigradu, gde ga Turci smatraju francuskim ili engleskim špijunom, dok on sarađuje s ruskim diplomatama koji ga toplo preporučuju caru Petru.

Tajni opis Crnog mora: Uz pomoć Raguzinskog, Rusi zauzimaju turski Azov

 

Sava se 1698. godine nastanio u današnjem Istanbulu gde je, kao čovek od poverenja, za Dubrovčane završavao važne poslove. Njegova diplomatska karijera, kako navodi Jovan Dučić u monografiji o ovom svom dalekom srodniku, počinje 1699. godine, kada Sava u Carigradu sreće jerusalimskog patrijarha Dositeja, prijatelja Rusa. Patrijarh ga je, kao poverljivog čoveka, preporučio ruskom izaslaniku u Carigradu Emilijanu Ivanoviču Ukrajincovu. Usluge Save Vladislavića dobro su došle još nekolicini ruskih poslanika na Porti.
 

ZASLUGE U RATOVIMA
Sava Vladislavić, kojeg neki letopisci tog doba nazivaju srpskim boljarom, a drugi dubrovačkim knezom, i koji će za vreme cara Petra Prvog igrati u istoriji Rusije značajnu ulogu, krajem 17. i početkom 18. veka u Carigradu, u gradu na Bosforu nije ostao neprimetan. Pretpostavlja se da je došao u Carigrad pravo iz Dubrovnika i da je tad imao 23 godine. U Carigradu ga spominje nemački istoričar Turske Carevine Cinkhauzen, i naziva Savu dragomanom (obaveštajcem) engleskog poslanstva, sumnjivog turskim vlastima.

U početku se pretpostavljalo da se u Carigradu Vladislavić poslednje decenije 17. veka obreo radi privatnih poslova, ali već 1700. godine on pod imenom Sava Raguzinski stupa u vezu sa ruskim poslanicima, dajući im informacije u vezi sa turskom politikom, dvorom, državom. Dučić smatra da je prezime Raguzinski Sava uzeo da bi u Carigradu slobodniji, pošto je, kao Hercegovac, bio otomanski podanik, i ograničen u svom kretanju. Sava je nosio ime Raguzinski i docnije, čitavih 20 godina života u Rusiji, sve dok od naslednice trona Petra Velikog, carice Katarine Prve nije dobio 24. februara 1725. titulu grofa.

Domaćin srpskom boljaru: Ruska ambasada u Carigradu sa kraja 18. veka

 

Trgovačko umeće kao da je nasledio od oca koji mu je, kako je Sava tvrdio u svom zaveštanju, dao početni kapital da bi krajem poslednje decenije 17. veka, započeo samostalnu trgovinu u Carigradu. Kapital je ocu uredno vratio i ubrzo i sam stekao zavidan imetak. Mnogoljudni i važni grad na Bosforu, gde je svako radio za svakoga i protiv svakoga, i gde je umnogome krojena sudbina Evrope tog vremena, bio je presudan za dalji život nekadašnjeg naslednika vlastelina iz sela Jasenika u Hercegovini.

Dučić piše da je Sava po dolasku brzo na sebe skrenuo pažnju Luke Barke, dubrovačkog konzula u Carigradu, ali i tajnog agenta ruske carevine. To je vreme sklapanja Karlovačkog mira 1699. i već tada se u ruskim izvorima Sava pominje pod nadimkom Raguzinski. On trguje krznom s Rusima, ali vrlo brzo uspostavlja vezu s jerusalimskim patrijarhom Dositejem, zagonetnom i moćnom ličnosti koja je blisko sarađivala s ruskim dvorom. I, dok ruski emisari u Carigradu nemaju važnih vesti za svoje nalogodavce, Sava Vladislavić im informacije sipa kao iz rukava. Posebno ona obaveštenja koja su vezana za rezultate Karlovačkog mirovnog sporazuma, potpisanog između Otomanske imperije, s jedne, i Austrije i njenih saveznika, s druge strane, a o čijim detaljima Rusi gotovo ništa nisu znali.

Savin prvi susret s Rusijom dogodio se kad je novembra 1702. godine, kao trgovac s tajnim zaduženjima, brodom stigao u Azov, luku na Crnom moru u koju je car Petar Veliki polagao velike nade. S tog puta caru donosi i važan dokument "Tajni opis Crnog mora". Ruski samodržac, s kojim se u vojnom logoru Šliseburg lično upoznao u julu naredne godine, tada, 1703, daje mu prvu "požalevnu gramatu", odnosno pravo na slobodnu trgovinu i na kopnu i na moru, što je retko kom strancu bilo dozvoljeno. U njoj ga naziva "ilirskim plemićem". Ruski izvori su kasnije, primetili da je Sava "učio cara kako se trguje", a davao mu je i korisne savete o gradnji brodova. Put ka bogaćenju Savi Vladislaviću je bio popločan neverovatnim mogućnostima. Otvarao je agencije i vodio poslove preko posrednika. Kasnije, preseljenjem u Rusiju imao je i nekoliko monopola u toj zemlji.

Grof Petar Andrejevič Tolstoj

 

Vladislavić se iz Šliseburga uskoro vraća u Carigrad kao trgovac svim i svačim, ali i kao čovek koji je poznavao sve tajne i intrige na turskom dvoru i oko njega, što je bilo od neprocenjive važnosti planovima Rusije koja je bila na putu da se utvrdi od Baltika do Crnog mora. Ruski izaslanik na Porti grof Tolstoj, čukundeda čuvenog pisca Lava, šalje u otadžbinu i ove reči:

"Blagodareći ljubavi Save Vladislavića, imam takvih prijatelja koji mogu brzo saznati tajne na Porti i meni ih saopštiti."

Grof Sava Vladislavić je u ime Rusa zaključio vojni savez sa knezom Moldavije u Jašiju, kao i mir sa sultanom na Prutu.

Postoji nekoliko predanja o tome kako su nastale bliske veze Save Vladislavića sa Petrom Velikim. Izgleda da je motiv za to prijateljstvo bio Savin udeo u vođenju tanane politike između Rusije i Turske. Tu je osnov za poverenje koje mu je tokom života ukazivao Petar Prvi, kasnije Katarina Prva i napokon Petar Drugi. Tome su doprineli i prilično konfuzni ruski poslanici u Carigradu koji nisu uspeli da obavljaju zadatke zbog kojih su poslati iz Rusije, a koje je sa lakoćom rešavao mladi Vladislavić.

U samom početku, Sava Vladislavić, koga u Carigradu zovu Raguzinski, povezuje se sa ruskim poslanikom na Visokoj Porti Emilijanom Ivanovičem Ukrajincevim, 1699. godine. Ukrajincev je upućen sa zadatkom da sa Sultanom zaključi jasan mir, pošto je Rusija na Karlovačkom kongresu sa Turskom zaključila samo primirje. Ukrajincev nailazi na komplikovane uslove. Početak misije izgleda kao kraj misije. U pismima vladi, spominje Savu Raguzinskog i jerusalimskog patrijarha Dositeja kao ljude od poverenja. Jerusalimski patrijarh Dositej je, jednostavno rečeno, do kraja života bio stub ruske politike u turskoj prestonici.

BOŽJA RUKA
Zbog zasluga u ruskim ratovima sa Švedskom i Turskom, posle uspešnih misija u Carigradu, Rimu i Veneciji, te zbog velikih uspeha, naročito diplomatsko-obaveštajnih u Kini, Sava Vladislavić je smatran jednom od najznamenitijih ličnosti Rusije tog vremena. Kao odličan poznavalac turske spoljne i unutrašnje politike, dvorskih tajni, i tamnih mračnih turskih političkih ličnosti, ima od početka odlične preporuke za čoveka koji može da učestvuje u stvaranju ruske obaveštajne službe, kakva je u to doba Rusiji bila neophodna, jer je već izašla na Crno i Baltičko more. Ljudi za takvu službu su bili jerusalimski patrijarh Dositej i Sava Vladilavić. To saznaje Porta i turske vlasti počinju intenzivno da kontrolišu Savino kretanje i odnose sa ljudima. Saznavši za to, Sava ekspresno kreće u Azov sa ruskim putnim nalogom: "Poučavanje puta Crnim morem u Moskvu". I Sava ruskom caru donosi "Tajni opis Crnog mora" koji je do tada Rusima bio nepoznat i po obalama i po putevima, i po utvrđenjima i po vojnim bazama.

U Azovu se Sava Vladislavić sastaje sa carevim ujakom, grofom Apraksinom. Posle prvog susreta sa Vladislavićem Apraksin piše caru: "Odlikuje se velikom pobožnošću i Bog upravlja njegovim srcem, on je znalac i sav je predat zadatoj reči."
 

Sutra - Ruse doveo na Balkan