Srbija vraća oteto
Agencija za restituciju uručiće do kraja meseca u Beogradu još pet rešenja o vraćanju imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. Narednog meseca u Novom Sadu biće održano još dvanaest rasprava, koje praktično prethode rešenjima, a dokaz o vraćanju imovine dobiće uskoro i raniji vlasnici ili njihovi naslednici u Nišu i Kragujevcu.
Od 1. marta kada je počelo prijavljivanje oduzete imovine Agencija za restituciju primila je 1.574 zahteva. Da bi postupak bio maksimalno ubrzan, rešavaju se prvo predmeti gde imovina može da se vrati odmah. To znači i da iz jednog zahteva u kojem se potražuje više nekretnina, Agencija na predlog podnosioca zahteva prvo rešava one nepokretnosti, koje su nesporne i u tom smislu se donose delimična rešenja, a za preostalu imovinu nastavlja se postupak.
ZemljaNekadašnja Direkcija za restituciju, koja je sada inkorporirana u Agenciju za restituciju, kroz više od 1.000 odluka vratila je skoro 50 odsto traženog zemljišta crkvama i verskim zajednicama, u poslednje četiri godine. Lokalne samouprave širom Srbije, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, vratile su desetine hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta građanima. Na sve to treba dodati i 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta vraćenog hiljadama pojedinaca, počevši od 1992. godine do danas. |
- To što se donose delimična rešenja je veoma korektan potez Agencije za restituciju jer se brzo vraća ona imovina koja u naturi može da se vrati - kaže za “Večernje novosti“ Mile Antić iz Mreže za restituciju. - Ta delimična rešenja se dogovaraju na raspravama i to na predlog ranijeg vlasnika, a može i na predlog same Agencije. Reč je o nekretninama koje su nesporne i gde niko nema interes da se proces odugovlači. To pokazuje i prvo rešenje o vraćanju poslovnog prostora na Vračaru porodici Vasić, koji su do sada bili zakupci te nekretnine koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata. Našem članstvu smo, međutim, dali instrukciju da prevashodno traže povraćaj imovine u naturi, ali da ne prihvataju rešenja o obeštećenju jer se time trajno odriču imovine i naknade koja ima smisla.
Mreža za restituciju, ističe Antić, podržava i podržaće svaki prenos državne, odnosno javne imovine njenim izvornim vlasnicima i zbog činjenice da vraćanje imovine u naturi ne predstavlja nikakav trošak za poreske obveznike. Da bi, međutim, vraćanje imovine vlasnicima postalo pravilo, a ne izuzetak, neophodne su izmene Zakona o restituciiji ali i izmene Zakona o javnoj svojini i Zakona o planiranju i izgradnji.
Zasad država nema nameru da menja Zakon po kojem će kako se očekuje najveći broj zahteva biti rešen u narednih pet godina. Inače, raniji vlasnici i njihovi naslednici imaju rok do 1. marta 2014. godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine.
