Jaje, čuvar vinograda

Od narodnih običaja u Pomoravskom okrugu ostali su uglavnom oni koji se odnose na svadbene, pogrebne, veće crkvene praznike, kao i običaji koji se odnose na zemlju, njenu plodnost i zaštitu od vremenskih nepogoda.

Miodrag Aleksić

U gradovima su ostale samo gradske slave, dok običaja kao što su Bela nedelja i litije ima samo u selima, jer su posvećene zaštiti stoke, useva i domaćina. Dodole, koje odavno ne postoje u gradovima, u nekim selima još mole za kišu u vreme sušnih godina.

One nose srp ili sekiru da "seku" oblake kako bi pustili kišu, a potom ka nebu bacaju mrve hleba i zrna kukuruza pevajući: "Oj oblaci, evo vama suva hrana, nama kišu ostavite na zeleno". Magistar etnologije Miodrag Aleksić, kustos-etnolog Zavičajnog muzeja u Jagodini, ove običaje proučava već 35 godina.

Koji se od tih običaja podjednako obeležavaju u gradu i selima?
- To su slave, kao izvorni srpski običaji. Svaka kuća ima sveca zaštitnika kao božanstvo. Različit je samo način obeležavanja, pa u Glavincima kod Jagodine meštani obeležavaju Vavedenje presvete Bogorice kao dečju slavu. Deca se okupe kod vavedenja (vrata), koje je duborezac Tomislav Jovanović Mata napravio kod mesta zvanog Grobljište. Najstarija žena ugljevljem šara decu po licu i telu, potom ona prolaze kroz vavedenje. Na drugoj strani dočeka ih druga žena i ponovo ih šara ugljevljem.

Šišanje kroz kolač

Vlasi još uvek neguju i baćeruz, odnosno običaj imenovanja deteta i prvog šišanja.
-To je kolektivna svečanost legitimisanja deteta, odnosno objavljivanje njegovog imena gostima, koja još postoji u Resavici, Beljajki, Subotici, Bobovu i Troponju. Gosti donose čatovac u jelu i piću i dar za dete. Potom gosti posedaju za sto, u čijem čelu je kum. Onom gostu koji pogodi ime deteta kum šalje bardak sa rakijom i tanjir. Osoba koja je pogodila ime u tanjir stavlja novac i kapu kao dar za sreću deteta. Prvo šišanje, koje se obavlja do godinu dana od rođenja, naziva se grinđa. U Resavici se istovremeno obavlja krštenje, imenovanje i šišanje. Kum donosi šupalj kolač od kiselog testa koji stavlja na glavu deteta pre šišanja. Kroz kolač provuče kosu, seče je i kaže ime deteta. Kolač i kosu kum stavlja na drvo jabuke.

Zbog čega Glavinčani ovaj praznik obeležavaju na takav način?
- Prema predanju deca iz ovog sela neprestano su umirala. Glavinčani su primetili da ne obolevaju samo ona koja se igraju na Grobljištu, na kome pale vatru i mažu se ugljevljem. Mnoge majke počele su da dovode decu da se igraju na tom mestu. Nepoznata bolest, prokletstvo, ili šta već, počelo je da jenjava, a deca su prestala da umiru. Ovaj običaj star je više od jednog veka.

Kako se u ovom kraju obeležava Uskrs?
- Kao i svuda u Srbiji, farbaju se uskršnja jaja i ukrašavaju se raznim motivima. Mesi se poseban kolač od belog brašna sa jajetom u sredini i otiskom krsta na četiri strane kolača. Obavezna je uskršnja pečenica, obično jagnje ili prase. U nekim selima ostao je običaj da se pre ručka po komšiluku deli prilog za mrtve uz pominjanje njihovih imena. Postoji i verovanje da dete koje čuva ovce ne sme sa sobom da ponese celo uskršnje jaje, kao i običaj da se šareno jaje zakopava u vinogradu radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Na ovaj dan se svi tucaju farbanim jajima, što simbolično označava probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo.

Da li su uskršnji običaji drugačiji kod Vlaha?
- Da. Oni na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose na groblje "da se svane u groblje". Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao. Na Veliki petak se ništa ne radi, već se farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. U subotu se kolje žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema u nedelju rano izjutra, puca se iz puške čime se oglašava uskrsnuće Hristovo i udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća. U crkvu se nosi busen zemlje sa zelenom travom, stabljika koprive, kolač, sveća i čaša vina. Vernici se zatim okreću prema suncu, gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Na ovaj dan Vlasi mese poskurice za mrtve (okrugle hlepčiće), kako bi i oni učestvovali u uskrsnuću.

Koji se običaji u Šumadiji odnose na zemlju?
- U Miloševu, na primer, drugog dana Svetog proroka Jeremije, tačnije 15. maja, celo selo slavi "poljobraniju" radi zaštite useva i polja od nepogoda. Ujutru se ide u crkvu za svetu vodicu i njome se napoji stoka, koja dobija i zob za zdravlje i berićet. Stariji žitelji pamte drvenu sovru u porti crkve gde se pripremao svečani ručak. Svake godine određivan je kolačar, koji je pripremao kolač, žito, vino i obed za

Naučnik s radničkom platom

Miodrag Aleksić rođen je 1953. godine u Aranđelovcu. Diplomirao je 1976. na Filozofskom fakultetu, odsek etnologija, u Beogradu. Magistrirao je 1990.
Objavio je više monografija o selima Pomoravskog okruga i knjigu "Zanati stare Jagodine". Od zanata koji su zaboravljeni Miodrag pominje nalbantin, potkivački zanat, mundžijski zanat, koji predstavlja umešnost pravljenja sveća, abadžijski zanat, pravljenje narodnih odela, terzijski, koji predstavlja ukrašavanje narodnih odela, i kujundžijski, odnosno pravljenje nakita.
Najviše je proučavao materijalnu i duhovnu kulturu Pomoravlja. U muzeju radi 35 godina i jedino što ne može da razume jeste da lokalna vlast u Jagodini naučnim radnicima muzeja ne priznaje zvanja, pa su doktor nauka, magistar i viši kustos muzeja tretiraju kao obični radnici. Oni su se krajem godine obratili jagodinskoj opštini sa zahtevom da im se poštuju prava iz kolektivnog ugovora, ali nisu dobili nikakav odgovor.
Oženjen i ima jedno dete.

pedesetak seoskih domaćina. Kroz ovaj običaj, koji je ugašen, manifestovalo se drevno pagansko verovanje da se prinošenjem žrtve bogovima prirode u vidu hrane osigurava zaštita polja i berićeta od zlih sila.

Bele poklade se vraćaju kao narodni običaj, naročito u svilajnački kraj. Na koji način se one obeležavaju?
- U mnogim selima Pomoravskog okruga ostao je običaj paljenja velike vatre u centru sela. Svi bi džarali vatru, a kućama bi poneli po ugarak za zdravlje stoke i živine. U Svilajncu se ta manifestacija održala četiri puta. Nekoliko stotina dece i mladih učestvovalo je u šarenoj, maskiranoj povorci koja je prošetala ulicama centra grada. Na trgu je potom upaljena tradicionalna vatra. Inače, to je poslednji dan Bele nedelje, koja se obeležava poslednje sedmice pred uskršnji post. To je dan praštanja, kako bi vernici pročistili duh i telo pred početak posta, ali i dan kada smeha i šale kada se vernici maskiraju.

Postoji li neki običaj koji se zadržao gotovo u izvornom obliku?
- Svadbeni običaji su najverodostojnije prenošeni s kolena na koleno. I danas je sačuvan običaj da se uz mladu daje njiva, novac ili stoka, ali se retko gde "ruba" ili "veženija" zaprežnim kolima prevozi u mladoženjinu kuću nekoliko dana pre svadbe. Dan pre svadbe i u gradovima mladoženjin momak još nosi bukliju i poziva goste, a oni ga daruju peškirima, košuljama i cvećem. Svatovi se okupljaju kod mladoženjine kuće, a potom svadbena povorka automobila, na čelu sa starojkom, dolazi u mladinu kuću. Ispred nevestine okićene kapije visoko se postavi jabuka koju neko mora da pogodi puškom. Tu je i drveno korito koje "veslaju" mladini poslušnici tražeći od gostiju "vozarinu" za prelaz u nevestino dvorište. Tamo se starojku predaje sabornik (pogača sa okićenim rodnim drvetom simbolom budućeg nevestinog poroda), a vojvoda kiti kapu cvećem i ljutim paprikama. Onda se izvodi lažna mlada, a za to vreme izvodi se ritualni otkup prave mlade dok mladoženja pokušava da do nje uđe kroz prozor. Prilikom dolaska u budući dom mlada kida venac sa kapije dok joj svekrva daje sito sa zrnevljem, koje baca na kuću. Na samom pragu daju joj pogaču, kudelju sa belom vunom i med. Potom ona seda u krilo svekrvi ispod koje se prosipa voda, što predstavlja imitativnu magiju da bi se novoj ženi obezbedila plodnost. Potom sa mladoženjom jede pogaču i med da bi im život bio sladak.