Tržištu lekova preti kolaps

Odluka Vlade Srbije da proizvođači lekova i veledrogerije otpišu dug od 40 odsto zdravstvenim ustanovama može dovesti do bankrota pojedinih farmaceutskih kuća, koje i ovako otežano posluju. Ovim činom i snabdevanje tržišta lekovima može biti ozbiljno ugroženo.

Da li nam uskoro preti nestašica lekova i u apotekama i u bolnicama?

 

Vlada Srbije usvojila je 29. marta program mera za izmirenje dugova od 19 milijardi dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u 12 kvartalnih rata, prema kome svi proizvođači i distributeri linearno moraju da se odreknu 40 odsto duga.

Kako piše beogradski “Blic“, pozivajući se na sagovornika upućenog u farmaceutsku industriju, “Hemofarm“, koji je kupila “Štada“ za 450 miliona evra, u 2011. godini otpisao je dugovanja prema “Velefarmu“ od 60 miliona evra. Ove godine su dodatno otpisali 40 miliona, najvećim delom zbog bankrota “Velefarma“. Ukoliko bi otpisali još 40 odsto duga, pitanje je kako bi mogli da nastave rad u Srbiji.

- “Galenika“ ima dugovanje od preko 70 miliona evra, nema strateškog partnera. Imaju zastarele lekove i nemaju mogućnost plasiranja novih medikamenata, jer nemaju licencu niti sredstva da započnu proizvodnju. Čekaju garanciju Vlade za kredit od 70 miliona evra kako bi uspostavili likvidnost. I “Aktavis“ je nedavno kupila američka kompanija “Votson“ za pet milijardi dolara, ali je zato prošle nedelje otpušteno oko 30 radnika u proizvodnji u Leskovcu - ističe izvor “Blica“.
 

Kakva je situacija na tržištu pokazuje i podatak da je “Srbolek“ u stečaju, dok je “Jugoremedija“ u blokadi, a radnici u štrajku. Od 200 veledrogerija, samo četiri mogu normalno da posluju. U stečaju su “Velefarm“, “Vetfarm” i “Jugohemija“.

Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije proizvođača lekova, kaže za “Blic“ da ne postoji takva industrija koja može da otpiše toliki dug i da posle toga normalno funkcioniše.

- Ne postoji farmaceutska industrija koja to može da izdrži - ističe Marisavljević.

Izvor “Blica“ tvrdi da postoji mogućnost i da se neki proizvođači povuku sa tržišta.

- Veledrogerije već rade sa niskom maržom i opterećene su kreditima. Otpis duga od 40 odsto bi se delimično prelio i na njih ili bi bili pod pritiskom banaka pa bi veliki deo bankrotirao - ističe izvor “Blica“.

Postoji i scenario da magacini budu puni, ali da bolnice nemaju lekova.
- Nikome neće biti u interesu da prodaje, a da novac ne dobija. Može se desiti da pacijenti ostanu bez lekova - upozorava izvor “Blica“.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova, smatra da ova odluka Vlade šalje loš signal investitorima da je ovde nemoguće poslovati.

- Nikome nije u interesu nestašica. Odluku niko od proizvođača nije potpisao, zbog čega ne možemo oprostiti dug od 40 odsto - objašnjava Trkulja.