Srpski stipendisti gladuju u Italiji
"Izloženi smo neviđenoj torturi, stipendija kasni, gladujemo, ne možemo da učimo, nazivaju nas stokom sa Balkana, a nas devojke kučkama sa istoka", kaže očajna studentkinja iz Srbije koja studira u Italiji.
Studentima, stipendistima Ministarstva spoljnih poslova Italije na Evropskom koledžu u Parmi, među kojima su i oni najbolji iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Albanije i Hrvatske, stipendije ne dolaze mesecima, a smešteni su u objektima gde nemaju osnovne potrebe za život, a kamoli za učenje!
Oglas za stipendiju Ministarstva spoljnih poslova za usavršavanje na Koledžu u Parmi objavljen je i u Beogradu na kojem su konkurisali mnogi diplomirani akademci s Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, ali je samo njih nekolicina dobilo tu privilegiju da postanu stipendisti i odu u Italiju na dalje usavršavanje. Jelena iz Beograda završila je FPN s visokom ocenom, konkurisala je za ovu stipendiju i kada su joj javili da je dobila, nije ni slutila da će se tako divna vest pretvoriti u noćnu moru.
"Mislila sam da će mi dobijanje stipendije biti životna šansa da se dalje obrazujem, da se usavršavam i da napredujem ali se vrlo brzo ta bajka srušila i postala košmar", kaže ona.
Ova stipendistkinja iz Srbije tvrdi da su studenti iz Srbije i drugih država sa Balkana izloženi torturi, da stipendiju nisu dobili od oktobra prošle godine i da bukvalno gladuju. "Izloženi smo neviđenoj torturi, nazivaju nas stokom s Balkana, a nas devojke kučke sa istoka. Stpendija nam kasni, tačnije od oktobra nismo dobili ni evro od obećane sume, pa smo u još goroj situaciji jer bukvalno gladujemo i borimo se da preživimo", objašnjava vidno potrešena studentkinja.
Ona opisuje da su studenti smešteni u Kampusu koji se nalazi na nekoj livadi u okolini Parme i prinuđeni su da putuju oko 50 minuta autobusom, kada naiđe, do koledža.
"Smešteni smo u Kampusu koji je udaljen 50 minuta vožnje autobusom od Parme, pa smo prinuđeni da plaćamo prevoz koji retko saobraća, a košta dva evra. Zbog nemanja novca i stipendije koja nikako da stigne prinuđeni smo da putujemo peške do koledža na predavanje", kaže Jelena.
Ona dodaje da su u tom smeštaju odsečeni od sveta jer nema telefona, Interneta i nikakvog vida moguće komunikacije sa ostatkom sveta.
"Bukvalno smo odsečeni od sveta, svu komunikaciju prinuđeni smo da obavljamo dok smo u Parmi, a kada se vratimo u smeštaj postajemo izolovani jer nema telefona, Interneta ili bilo čega. Uz sve to, smeštaj je na sred neke njive gde se uzgajaju domaće životinje pa je ne retko miris odatle nesnošljiv", ogorčena je ova devojka.
Ona objašnjava da bi stipendija trebala da obuhvata smeštaj, hranu (misli se na bonove za ručak od ponedeljka do subote, nedeljom ništa od bonova), knjige, prevoz, osiguranje i džeparac od 150 evra. To je bilo u oglasu za dodelu stipendija.
"Od svega toga nema ništa, jer smo u septembru dobili obaveštenje da je zbog finansijske krize stipendija u kašnjenju i tako do današnjeg dana ništa dobili nismo, pa se na sve moguće načine dovijamo kako da učimo i ujedno preživimo", tvrdi Jelena.
Kaže da u studentskoj menzi gde studenti ručaju za bonove koje nekako "iskamčili od koledža" da bi dobili uz obrok i poslužavnik i escajg moraju da plate jedan evro. "Prinuđeni smo i oko menze da se snalazimo pa tako nas par sakupi jedan evro za poslužavnik i escajg iz kojeg zajedno jedemo da bi nam ostalo posle para da popijemo flašu vode", prepričava u suzama ona.
Jelena tvrdi da su im iz Koledža saopštili da od 02.04.2012. godine da neće biti dovoljno bonova za menzu pa su studenti u još većem strahu za opstanak. "Obavestili su nas da neće biti dovoljno bonova ni za hranu, dodatne poslove ne možemo da radimo jer je sve to rad na crno pa smo u strahu da ako pokušamo tako da zaradimo koji evro mogu da nam ukinu studije i proteraju nas", kaže na kraju ona.
