Školujemo stručnjake za inostranstvo i Biro rada!

Dok naši mladi pravnici, ekonomisti i menadžeri godinama čekaju posao, vrsni inženjeri odlaze u inostranstvo. Stručna javnost predlaže kako da uvedemo red na relaciji obrazovanje-zaposlenje...

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, posao nema čak 760.000 ljudi. Kako tvrdi direktor Nacionalne službe zapošljavanja Srbije Dejan Jovanović, ovoj sumornoj statistici "smeši" se samo rast, s obzirom na stanje u privredi. Na posao čeka 25.402 sveže diplomiranih ekonomista, pravnika, menadžera...

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, posao nema čak 760.000 ljudi

 

Na spisku zanimanja Nacionalne službe za zapošljavanje u kojima bi se moglo pronaći "uhlebljenje" nalaze se kultura i informisanje, dizajn, produkcija, finansijska analiza, finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, banjsko lečenje, estetska hirurgija, IT sektor, prehrambena industrija.

Podatak da nova Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđa "prilagođavanje školovanja privrednom i tržišnom okruženju", nameće pitanje kako usmeravati buduće akademce. Rok za ostvarenje strategije je kratak, pa je iluzorno očekivati da ćemo do tada dostići razvijeni privredni sektor, kojim se mogu pohvaliti zemlje EU.

Evropa zove inženjere

Međutim, ni u Evropi, pogođenoj krizom, ne cvetaju ruže. Naime, evropski Centar za razvoj strukovnog obrazovanja (CEFOD), agencija sa sedištem u Solunu, istraživao je potrebe tržišta rada "starog kontinenta".

U Evropi najtraženiji inženjeri, matematičari i uopšte naučnici u oblasti prirodnih nauka

 

Direktor CEFOD-a Kristijan Lotmajer, posle opsežnog istraživanja, tvrdi da je u Evropi premalo inženjera, matematičara i uopšte naučnika u oblasti prirodnih nauka.

Jednostavnom analizom ponude poslova na berzama rada u Nemačkoj ili u Švajcarskoj uočićete da su najtraženiji građevinski i mašinski inženjeri, arhitekte, biohemičari, molekularni biolozi. U SAD su najpotrebniji medicinski radnici i programeri. U još daljoj Kanadi traže farmaceute.

Kada je o visokim platama reč, u zemljama EU, SAD i Kanade ubedljivo su najbogatiji su menadžeri bankarskog sektora i radiolozi. Sa druge strane, nigde na planeti ne postoji konstantna potreba za čitavim nizom društvenih i humanističkih delatnosti.

"Odliv mozgova" koštao Srbiju 12 milijardi evra!ž

Diplomci koji napuštaju Srbiju imaju diplome fakulteta prirodnih i tehničkih nauka. Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet odlazi u inostranstvo. Za nekoliko godina u SAD je izdato više od 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, i to bez prethodne nostrifikacije diploma!

Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće odlaze u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, SAD, Veliku Britaniju...

Srbija je druga zemlja na svetu po "odlivu mozgova", odmah posle Gvineje Bisao. Procenjuje se da je Srbiju od devedesetih godina napustilo više od 300.000 mladih obrazovanih ljudi. Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, Srbiju je skupo stajalo napuštanje mladih stručnjaka – čak 12 milijardi evra!

Da li znamo koji stručnjaci su nam potrebni?

Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Miloš Nedeljković objašnjava da će u svrhu obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta biti formirane "sofisticirane nacionalne institucije koje će pratiti šta je konkurentno u svetu".

- Vrlo je važno utvrditi šta bi naša industrija mogla da proizvodi. Posebno je potrebno obratiti pažnju na grane koje su pogodne za izvoz. Tako će biti generisan novac uložen u obrazovanje ovih kadrova. Sigurno se neće masovno školovati menadžeri, pravnici, ekonomisti jer to očigledno nije potrebno u tolikom broju. Niko ih neće u tome sprečavati, ali oni će se školovati o svom trošku – kaže prof. dr Miloš Nedeljković.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Srđan Stanković se pita:
- A kojoj ćemo to industriji da prilagođavamo obrazovanje? Strategija se odnosi na opšta mesta! Nemoguće je unapred reći kako će se koja struka razvijati, kada je privreda na veoma niskom nivou. To je veliki problem, niko nije dovoljno pametan da ga reši.

Cvetković: Pogubno snižavanje kriterijuma

U iščekivanju rešenja, čini se da školovanjem mladih ulažemo u povećanje broja nezaposlenih. Primer fakulteta koji su svršeni sredjnoškolci upisivali da bi izbegli vojsku, ručavali u menzi ili povoljnije plaćali gradski prevoz je Rudarsko-geološki fakultet.

- Snižavanje kriterijuma je jedini način opstanka kada se fakultet finansira na osnovu broja upisanih studenata. To je najpogubnije što može da se desi visokoškolskoj ustanovi! Opstaju samo fakulteti koji su popularni. Oni koji su nepopularni, iako će društvu baš oni biti neophodni vrlo brzo, ili u bliskoj budućnosti, a tada će biti kasno, neće biti kvalitetnog kadra – kaže dekan Rudarsko-geološkog fakulteta prof. dr Vladislav Cvetković.

Kovač: Ugledati se na evropsko iskustvo

Profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kovač u razgovoru za S media portal nudi konkretan predlog rešenja problema srpske sadašnjosti i budućnosti.

- Danas u privredi nema nikoga ko bi mogao da kaže kakvi će mu stručnjaci biti potrebni 2022. godine. Mi idemo ka EU, a tamo su zemlje na različitom nivou razvijenosti. Na svakom nivou postoji privredna struktura koja odgovara tom stepenu razvijenosti. U Ministarstvu prosvete postoji studija za srednjoškolsko obrazovanje, koja uzima državu u EU koja ima takav društveni proizvod po stanovniku koji je Srbija imala kad je ta studija rađena . Dakle, trebalo bi uzeti zemlje EU koje imaju 4.000 evra po stanovniku, pogledati kakva je njihova struktura, pa postići taj nivo zaposlenosti. Postoji plan da dupliramo društveni proizvod, a onda da se ugledamo na strukturu koja je u zemljama EU ostvariva na tom nivou zaposlenosti - objašnjava Kovač.