U krštenici žena, u životu muškarac
Žena i majka dvoje dece postala je muškarac. Pol je promenjen hirurškom intervencijom, ali matičari u opštini nisu hteli da intervenišu u matičnim knjigama kada je novi čovek, zadovoljan svojim novim i pravim polnim identitetom, došao sa molbom da se promene podaci u krštenici.
Rođena je kao žensko, sa ženskim imenom i živela je ženski život. Rodila je sina i ćerku, a pre dve decenije ostala je udovica. Oduvek je želela da bude muškarac. U Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front”, decembra 2010. godine, izvršena je operacija promene pola. Kao muškarac, hteo je da promeni i lična dokumenta, ali su opštinski službenici odbili da izmene podatke u matičnim knjigama.
Tako je slučaj dospeo pred Ustavni sud Srbije. Čuvajući identitet, kako podnosioca žalbe, tako i opštine u srcu Srbije zbog čijih je matičara podneta žalba, Ustavni sud je baš na Dan žena, 8. marta ove godine, doneo odluku kojom usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je opštinska uprava „povredila pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, zajamčeno članom 23. Ustava Republike Srbije, kao i pravo na poštovanje privatnog života zajamčeno članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”.
Opštinska uprava proglasila se nenadležnom da izvrši upis promene pola u matične knjige. Donet je „zaključak o stvarnoj nenadležnosti”. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da su opštinski organi, na osnovu Zakona o matičnim knjigama, stvarno nadležni da odlučuju o zahtevu za upis promene podataka o polu. Naložio je matičnoj službi dotične opštine da u roku od 30 dana odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za promenu podataka o polu u matičnoj knjizi rođenih.
Pravni jezik je možda težak, ali je ipak dovoljno razumljiv da objasni sve pravne posledice jedne nesvakidašnje životne situacije.
"Podnosilac ustavne žalbe navodi da je rođen kao osoba sa fizičkim karakteristikama ženskog pola, ali sa muškim rodnim identitetom i da je 2. decembra 2010. godine izvršena operacija prilagođavanja pola. Dalje navodi da je po obavljenoj operaciji pokušao da sazna kako da obezbedi pravno priznanje faktičke transformacije pola, pre svega radi dobijanja ličnih dokumenata, ali da mu je rečeno da je ova oblast u Srbiji pravno potpuno neregulisana, te da matičarske službe u dve beogradske opštine, Stari grad i Savski venac, ’čine posebnu uslugu’ transseksualnim osobama tako što vrše ’ispravku’ pola u matičnim knjigama rođenih, kao da je prilikom rođenja upisan pogrešan pol”, navodi se u obrazloženju odluke Ustavnog suda.
U ustavnoj žalbi, koju je podneo u julu prošle godine, preko Beogradskog centra za ljudska prava kao punomoćnika, građanin je naveo da danas u potpunosti živi kao muškarac i koristi muško ime, kao i da je, pre terapije i promene pola, bio u braku koji je prestao smrću drugog supružnika. Naveo je da je u tom braku, kao žena, rodio sina i ćerku.
Ovaj građanin, koji ima 62 godine, navodi da „trpi neizbežno ponižavanje svaki put kada dokazuje svoj identitet”, kao i da su time ugroženi njegov lični status, psihičko zdravlje i porodičnopravni odnosi. Po njegovom mišljenju, to predstavlja direktno mešanje države u njegovo pravo na dostojanstvo, slobodan razvoj ličnosti i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Zato je izjavio žalbu i protiv Narodne skupštine, ali je žalba u tom delu odbačena. Naime, Narodna skupština nije uredila oblast pravnog priznanja prilagođavanja pola, pa podnosilac žalbe smatra da mu je tako omogućeno da živi svoj život u skladu sa svojim polnim identitetom jer ne može da reguliše pravo na starosnu penziju i trpi potpunu pravnu nesigurnost u porodičnopravnim odnosima. Ne može da ostvari prava koja proističu iz braka, kao što su zajednička imovina, zakonsko nasleđivanje i kontinuitet roditeljskog prava.
Poziva se i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je donosio slične presude u ovakvim slučajevima u Nemačkoj, Velikog Britaniji, Grčkoj, Francuskoj i drugim državama.
Predložio je da Ustavni sud naloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da donese zakon kojim bi se uredila oblast pravnog priznanja promene pola.
Ustavni sud je u svojoj odluci konstatovao da se „slobodan razvoj nekog lica i njegovo lično dostojanstvo, pre svega, odnosi na uspostavljanje i slobodan razvoj njegovog fizičkog, mentalnog, emotivnog i društvenog života i identiteta”.
Ustavni sud Srbije definisao je u ovoj odluci pojam prava na privatni život, uz pomoć jedne odluke Evropskog suda u predmetu iz Holandije, pa je zauzeo stav da pojam privatnog života podrazumeva „i fizički i moralni integritet osobe”, uključujući „njen ili njegov seksualni život”.
Zato je naloženo da se podnosiocu žalbe pravno prizna promena pola i da se na taj način usklade pravno i faktičko stanje. Odluka je poslata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je dužno da o ovome obavesti sve matične službe. Ustavni sud je Narodnoj skupštini i Zaštitniku građana uputio pisma u kojima ukazuje na probleme nedostatka zakona u oblasti promene pola.
