Trideset duša u trideset kvadrata
Mada je na "onaj svet" otišao pre sedam godina, nema Novopazaraca koji se još ne seća Šabana Ibrahimija, poznatijeg po nadimku Banuš, čuvenog muzičara (svirao darbuku samo za ovdašnje meraklije), čistača cipela i najpoznatijeg žitelja Hercegovačke ulice koju stari Novopazarci još zovu i "cigan malom".
Bio je Banuš sirotinja, ali i veseljak, voleli su ga ljudi, a on je voleo život. Uvek je tvrdio da je prebogat, jer mu je svevišnji podaro 11-oro dece, šest sinova i pet ćerki koji su danas odrasli ljudi. Sve njih othranile su četka i darbuka, za hleb je uvek imao, u svemu ostalom se oskudevalo.
- Bila su bolja vremena, pa smo se nekako snalazili, danas su deca odrasla, a problema je mnogo više, nema više Banuša, a ni prilike da se nešto zaradi. Sinovi: Rizo, Ibrahim, Sabako, Fatmir, Ramo i Sejdo su stalno obilaze deponije, i traže staro gvožđe od koga preživljavaju, pomažu im i sestre: Šukrija, Šalja, Fatka, Sabaheta i Fikrija, neke imaju muževe i decu, ali svi živimo pod istim krovom, niko nije imao gde da ode - kaže "glava porodice Kimeta Ibrahimi koja naglašava da ukupno 30 članova živi u 30 kvadrata, šestoro u jednom sobičku od osam kvadrata, ostali, njih 24-oro, u sobi od 24 kvadrata, tu kuvaju, tu spavaju, tu se kupaju....
|
Danas se obeležava Svetski dan Roma Svetski dan Roma obeležava se danas, 8. aprila, s ciljem da se ukaže na probleme Roma i da se podstaknu vlasti država u kojima žive da rade na unapređivanju njihovog položaja. |
Da nevolja bude još veća, krov prokišnjava, kuća samo što se nije srušila. Sinovi su radni, ne stoje po ceo dan, bore se za dinar, ali od njihovih zarada, od gvožđa koje prikupe nema ni za hleb, pa vrlo često moramo na kazane narodne kuhinje i po pomoć Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija u ovom kraju - žali se Kimeta i dodaje:
- Eh, da je Banuš živ, čini mi se lakše bi bilo, poznavao ga je ceo grad, voleli su ga ljudi, pomogli bi mnogi, ovako, mnogi i ne znaju u kakvoj bedi živimo, a i sinove je sramota da traže pomoć, radije bi da nešto privređuju, da kopaju, rade na građevini i sl. Na žalost, niko ih ne traži, nema posla u Novom Pazaru - jada se Kimeta.
Teško je opisati: kako živimo. Ne verujem da još negde postoji ovolika porodica i da 30 članova, različite starosne dobi, živi u 30 kvadrata, sva je sreća što smo složni, što se poštujemo i volimo - ističe najstariji Rizo Ibrahimi i sanja o danu kada bi on ili bar neko od braće dobio stalni posao, makar i u Gradskoj čistoći.
Meso za Bajram
Stigao Hido
|
