Ako me isteraju, lečiću po kućama

Sigurna sam da nas lako neće isterati, ali ne mogu da tvrdim da je to nemoguće. Snalazimo se dobro, za uslove u kojima radimo. Možda bi nam bio potreban auto, a ako nas izbace biće nam ordinacija u sanitetu, kaže za "Vesti" dr Slavica Čanković, lekar u srpskoj ambulanti u Prištini koju je krajem prošle nedelje kosovska policija pokušala da iseli.

Ambulanta se nalazi u prostorijama Centra za mir i toleranciju, ulaz kraj kosovske policije, kojoj je posle 12 godina taj prostor odjednom postao neophodan. Policajci se u međuvremenu nisu pojavljivali, a doktorka i dve medicinske sestre nastavljaju da se brinu o pacijentima, uglavnom starijim ljudima.

Kako sada radite?

- Radimo normalno. Iako sam očekivala da će se možda broj pacijenata smanjiti zbog svega što se dogodilo prošle nedelje, oni i dalje redovno dolaze, bez problema. Ništa se novo ne dešava, i trenutno je situacija ista kao što je bila proteklih 12 godina. Ove nedelje nije dolazio niko iz kosovske policije, niti iz stranih organizacija. Sigurna sam da nas lako neće isterati, ali ne mogu da tvrdim da je nemoguće. Na vreme smo sve alarmirali i obavestili nadležne, svi su upoznati sa našim problemom. I ako nas isteraju, sigurno je da ću kao lekar svoje pacijente nastaviti da lečim po kućama.

Kažete da policija nije imala nalog kada je došla da vas iseli?

- Nisu imali nikakav papir, ništa napismeno. Jednostavno su došli i, u žargonu rečeno, divljački su pokušali da nas isele. Ajde, napolje i to je to! A, zaista do tada nikada nismo imali problema. Već 30 godina radim kao lekar. Svima smo ukazivali pomoć bez obzira na nacionalnost. Zato mislim da iza odluke o iseljenju stoji želja da jedna zajednica nestane i mislim da to nije u redu, i da u tolikom gradu njima treba baš prostor u kome se nalazi srpska ambulanta. I radnici KPS-a su dolazili kod nas kad god im je bilo potrebno, da izmere pritisak, da se posavetuju i svima smo pružali pomoć.

Kome onda smetate?

- Ne znam. To je teško pitanje. Još mi nije jasno čemu sve to. Mi se korektno ponašamo, radimo humani posao. Mislim da bi i Albanci i te kako voleli da im ja budem lekar i u toj sredini. Možda nekome treba baš ovaj prostor, a ubeđena sam da to nisu radnici KPS. Koliko sam čula, izgleda da je ovde reč i o zloupotrebi položaja, i ujdurmi besposlenih ljudi koji su bacili oko na ovaj prostor.