Vlast se boji glasova dijaspore

Zakonom o izboru narodnih poslanika u Srbiji propisano je da najmanje stotinu birača mora biti prijavljeno i registrovano da bi bilo otvoreno neko biračko mesto. Iako takva odluka važi i za otadžbinu i za dijasporu, to ne ide naruku našim građanima u inostranstvu, smatraju sagovornici "Vesti" u nemačkoj pokrajini Bavarska. Oni ističu da je to još jedan pokazatelj maćehinskog odnosa matice prema dijaspori, ali i strah sadašnje vlasti od glasova dijaspore.

Bile i gužve: Jedno od biračkih mesta u Parizu tokom ranijih izbora

 

Milenko Milosavljević iz Minhena kaže da će glasati 6. maja, kao i svaki put do sada, a da će se na vreme prijaviti i registrovati u našem konzulatu u Minhenu.

- Odluka da treba biti najmanje stotinu prijavljenih da bi bilo otvoreno biračko mesto, smatram neopravdanom i čini mi se da to govori da se vlast boji glasova iz dijaspore. Ja sam kao građanin Srbije razočaran odnosom matice prema nama u inostranstvu. Živim u Minhenu i glasaću, ali nisam siguran da će to učiniti oni koji moraju da pređu 200 i više kilometara - kaže Milenko Milosavljević.

Na sličan način razmišlja i Đorđe Đorđević iz Rota, u severnoj Bavarskoj.

- S obzirom na to da od nas u dijaspori traže da se posebno prijavimo i registrujemo, a onda izađemo na izbore, bez obzira na to koliko daleko bili, čini mi se da im je cilj da nas eliminišu sa ovih izbora. Valjda računaju da samo tako mogu da zadrže vlast. Ja sam 180 km udaljen od Minhena i budući da moram da dođem jednom da se registrujem, a drugi put da glasam, jasno je koliko to košta i novca i vremena - razočarano govori Đorđević.

Žarko Petrović iz Hanovera je mišljenja da je dijaspora za Srbiju puno značajniji faktor nego što joj se poklanja pažnja.

- Mi tu zemlju volimo, jer je naša. Druge otadžbine nemamo i sasvim je jasno da želimo da glasamo i da na taj način bar delimično i politički utičemo na njen razvitak. Svakako da bi način glasanja u dijaspori trebalo da se prilagodi i da se ta kvota od 100 ljudi za biračko mesto ukine ili bar spusti na 50 birača. Meni je nezamislivo da iz Hanovera otputujem u Hamburg, izgubim dan, potrošim 200 evra i onda ne mogu da glasam, jer se na biračkom spisku našlo "samo" 90 birača - kaže Petrović.
 

U Parizu, kako sada stvari stoje, ništa se ne prepušta slučaju. Odštampano je 6.000 glasačkih prijavnih formulara koji se dele se na sve strane. Dobili su ih svi klubovi i udruženja, naše crkve, naše prodavnice i restorani, sva mesta gde se pojavljuje naš čovek.

Mića Aleksić, predsednik Skupštine srpske dijaspore, pariski region, nada se da će u gradu svetlosti biti otvoreno barem jedno biračko mesto.

- Ne znam koliki je maksimalni broj glasača, jer ako ih je 2.000, to se na jednom mestu teško postiže. Mi smo ranije, u Parizu, imali i dva glasačka mesta - u Kulturnom centru i ambasadi. Dobro je što sada imamo jedinstven birački spisak i što lako može da se proveri da li je upisan.

Dakle, put je olakšan. Istina, ima ih koji telefoniraju, proveravaju koje mesto da upišu, odgovaram im: "Pariz ili Lion, gde živite i želite da glasate." Svaki zainteresovani dijasporac trebalo bi da se odluči gde će da glasa, u matici ili ovde, uostalom, tu svoju odluku saopštava na formularu za upis u jedinstveni birački spisak - objašnjava Aleksić.

Novica Makuljević iz Gosaua u Švajcarskoj za izbore će sa suprugom doći u rodnu Ševicu kraj Kučeva da obavi svoju građansku dužnost, ali i da nije uzeo odmor išao bi u Cirih da glasa.

- Onaj ko hoće da glasa naći će načina i neće mu zakon biti prepreka - ističe Makuljević.

Dr Branka Đorđević iz Vajnfeldena u Švajcarskoj iznenađena je odlukom da biračko mesto neće biti otvoreno ako se ne prijavi 100 glasača. - Smatram da je to veoma pogrešno, jer mnogi su ionako skeptični i neodlučni kada je glasanje u pitanju. Ako se ne prijavi dovoljan broj birača mnogi će biti uskraćeni i neće moći da ostvare svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo glasa - upozorava Branka Đorđević.