Srbija garantuje za Šešelja
Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić potvrdio je da je sudiji Haškog tribunala Žanu Klodu Antonetiju poslao pismo u kojem je izrazio spremnost Srbije da razmotri zahtev za garancijama za privremeno puštanje na slobodu lidera radikala Vojislava Šešelja, ukoliko to tribunal bude zahtevao.
Ljajić je rekao da sam Šešelj nije formalno i zvanično tražio te garancije od države. "Međutim, on je u svojoj završnoj reči tražio da ga tribunal pusti na privremenu slobodu", dodao je Ljajić.
On je objasnio da je odluku da se obrati sudiji Antonetiju doneo rukovodići se tim Šešeljevim zahtevom, izrečenim pred sudskim većem, ali i činjenicom da je lider SRS lošeg zdravstvenog stanja.
"Rekao sam da smo spremni da razmotrimo taj zahtev za garancijama i sada očekujemo odgovor", naglasio je Ljajić.
Portparol Haškog tribunala Nerma Jelačić izjavila je da procedura Haškog tribunala predviđa da vlada šalje garancije "ukoliko optuženi zatraži privremeno puštanje na slobodu, što Šešelj do sada nijednom nije učinio u skladu sa pravilima".
Prema njenim rečima, optuženi bi trebalo da podnese pisani zahtev za privremeno puštanje za slobodu, a sudsko veće, tokom razmatranja tog zahteva, traži, pored ostalog, i garancije države u kojoj bi optuženi boravio za to vreme.
Srpska radikalna stranka ne očekuje mnogo od pisma Haškom tribunalu u kome Srbija nudi garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, jer je lider radikala "politički zatvorenik", rekao je danas šef pravnog tima za njegovu odbranu Zoran Krasić.
Upitan o pismu Haškom tribunalu u kome je šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribuinalom Rasim Ljajić najavio da je država spremna da da garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, Krasić je rekao da je Haški tribunal nepredvidljiv i da ne poštuje ni svoje propise.
Raspravno veće Haškog tribunala odbilo je 23. marta zahtev Vojislava Šešelja, koji je u pritvoru od 24. februara 2003. da bude pušten na privremenu slobodu.
Veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija je navelo u obrazloženju da Šešelj nije pružio dovoljno uverljive dokaze da bi se sa privremene slobode vratio na izricanje presude, te da ne bi uticao na svedoke, imajući u vidu da se protiv njega još vode postupci zbog nepoštovanja suda.
Šešelju, koji pati od tahikardije, u januaru je pozlilo u pritvoru, posle čega je bio prebačen u bolnicu gde mu je ugrađen aparat za regulisanje srčanog ritma.
Početkom marta, na kraju završne reči, tužioci su zatražili da lider Srpske radikalne stranke bude proglašen krivim po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, i osuđen na 28 godina zatvora.
Šešelj je uzvratio da nema nikakvog pravnog osnova da on bude osuđen, ponavljajući da je već pobedio Tribunal i da ga presuda "ne zanima".
Veće sudije Antonetija, presudu će izreći naknadno.
