Kfor se seli u Avganistan

Do kraja januara, prema odluci NATO-a, broj vojnika na Kosovu i Metohiji biće smanjen za trećinu. To znači da će umesto sadašnjih 15.000 ostati 10.000 pripadnika Kfora. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da je ovakav potez NATO-a očekivan i da tu Srbija ne može ništa da promeni.

Da li će smanjenje broja vojnika pogoršati bezbednosnu situaciju na Kosovu?
- Može se reći da je stanje u pokrajini relativno mirno, ali ne i stabilno, jer smo takvu situaciju imali do 2004. godine, a svi znamo šta se onda desilo za samo par dana.

Na severu 1.500 vojnika Komandant severnog sektora Kfora francuski general Sent Kler Devij potvrdio je da će se smanjenje broja vojnika Kfora odnositi i na severni deo Kosova gde uglavnom žive Srbi, i da će tamo ostati 1.500 vojnika. Na jugu, u regionu Prizrena, vojnika će biti manje za oko hiljadu.   Ovim povlačenjem, broj pripadnika Kfora u odnosu na 1999. godinu, biće pet puta manji, jer je tada na Kosovo ušlo blizu 50.000 vojnika NATO-a.

Vojnici Kfora jesu garant sigurnosti, sila koja je brza u reagovanju, i to jedina nesporno respektovana. Imali smo mnogo razgovora na ovu temu, i sa komandantom Kfora i na drugim nivoima, ali odluka o povlačenju je doneta mnogo ranije.

Koji su razlozi za takvu odluku?
- Smanjenje broja pripadnika Kfora je motivisano velikim troškovima. Sve je teže objasniti toliko prisustvo vojnika na prostoru koji međunarodni faktor u svojim izveštajima označava kao "smiren". Sve je, kao bajno i sjajno, a drže veliki broj vojnika?! S druge strane imaju Avganistan i Irak kao dugoročni problem, pa je logično da povlače deo snaga sa Kosova.

Srbi, naročito oni koji žive južno od Ibra, počinju da se okreću kosovskim institucijama?
- Srbija i Vlada Srbije su jedine adrese na koje se uvek mogu obratiti i koje će im pomoći. Srbija ulaže veoma mnogo u očuvanje srpske zajednice i to se ne može potceniti. Ko god pokuša da sa kosovskim vlastima napravi nekakav dogovor, izgubljen je unapred.