Grupa na Fejsbuku menja Krivični zakon Srbije!?
Grupa na Fejsbuku koja se zalaže za promenu krivičnog zakona, posebno za krivično delo silovanja, za veoma kratko vreme okupila je 111.241 onih koji traže oštrije kazne za silovatelje, što je sasvim dovoljno da se napiše peticija koju će osnivači predati nadležnima.
Priča o silovatelju koji je silovao pet devojaka, a uhvaćen tek pri pokušaju šestog, svima zvuči nekako poznato i veoma realno za Srbiju. Takav zločinac, prema važećem krivičnom zakonu u Srbiji, može da dobije maksimalnu kaznu od 10 do 15 godina zatvora. Uz dobro vladanje i društveno koristan rad on može da izađe iz zatvora za 3 do 5 godina, upozoravaju članovi ove grupe.
Njihove strepnje potvrdio je i profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić: "Među silovateljima je veliki broj povratnika. To pokazuje da nije dovoljno nekog poslati u zatvor već se mora raditi na njegovom prevaspitanju. Problem je što su srpski zatvori projektovani za najviše 6.000 ljudi, a krajem godine će u njima biti 11.000 zatvorenika. Očigledno je da tu ne može da se sprovodi prevaspitanje. Mora da se preispita kaznena politika, tako da se oni za lakša dela ne šalju u zatvor, da bi bilo mesta i vremena da se radi na onima koji su počinili teška dela, kao što su silovanja", kaže profesor Ilić.
Kazne za silovanje prema važećem krivičnom zakonu:
1. Osnovni oblik: od tri do 12 godina
2. Teži oblik (kada je žrtva teško povređena, kada je silovanje počinjeno na izuzetno svirep ili ponižavajući način, ili je silovanje počinilo više osoba): od pet do 15 godina
3. Najteži oblik (kada je žrtva umrla ili je žrtva dete): od 10 do 20 godina.
Članovi ove grupe su ogorčeni na ovako niske kazne, a pošto je grupa uspela da okupi više od 100.000 članova, osnivači sada planiraju da podnesu peticiju koja je neophodnada bi se zakon zaista i promenio.
|
Krivičnim zakonom Republike Srbije za krivično delo silovanja predviđena je zatvorska kazna od dve do petnaest godina. Međutim, statistički podaci pokazuju da su u čak 70 odsto slučajeva te kazne na granici zakonskog minimuma.
Statistika pokazuje da blaga kaznena politika može biti jedan od uzroka ovakve pojave, potvrđuje izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević:
"Mislim da sada, naročito posle reforme pravosuđa, mi s pravom moramo zahtevati od sudova da imaju jednu drugačiju kaznenu politiku, i da se ipak ovom pitanju pristupa na drugačiji način. I jedino što možemo očekivati to je efikasno sudstvo, i kazne u jednom kratkom roku, koje bi sprečile ponavljanje ovakvih krivičnih dela“. |
