Rezolucija o Srebrenici sve izvesnija

Dan nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić zatražio da se usvoji rezolucija kojom bi Srbija osudila zločin u Srebrenici, političke stranke otvorile su polemiku da li takav dokument treba da se nađe u skupštinskoj proceduri ili ne.

Sličan pokušaj u Parlamentu je propao 2005. godine jer nije bilo saglasnosti o tome treba li posebno osuditi zločin u Srebrenici ili zajedničkom deklaracijom ustati protiv svih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da u parlament nije stigla nijedna zvanična inicijativa da parlament usvoji rezoluciju o Srebrenici 1995. godine.

"Lično bih podržala svaku rezoluciju koja osuđuje ratne zločine, uključujući i Srebrenicu. Po mom mišljenju, nije dovoljno da samo Srebrenica bude uključena u nju. Ipak, kako ću ja glasati, a time i ostali poslanici Socijalističke partije Srbije, odlučiće stranački organi", rekla je Đukić-Dejanović.

Ukoliko bi Vlada po hitnom postupku uputila rezoluciju u parlament, ili takvu inicijativu pokrenu 84 poslanika, ona bi pred poslanicima mogla da se nađe i pre prolećnog zasedanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske rekao da se samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama mogu braniti i sopstvene žrtva, navodeći da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.

Tadić je uveren da će rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.

Podrška rezoluciji zavisi od teksta

Iako je predsednik Boris Tadić rekao da je usvajanje rezolucije o Srebrenici obaveza Skupštine Srbije, poslanici Demokratske stranke kažu da se na njenom tekstu još ne radi.

"Pitanje same rezolucije ne rešava probleme koji se u poslednje vreme usijavaju u regionu. Njeno usvajanje ne može poboljšati odnose, već to može samo ekonomska i politička saradnja", ocenio je poslanik DS Vlatko Ratković.

Jedinstvenoj Srbiji neprihvatljivo je izdvajanje Srebrenice, ukoliko ne budu usvojene deklaracije o Oluji ili drugim stradanjima Srba na prostorima bivše Jugoslavije.

Put do kompromisa za G17 plus su dve rezolucije.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da ta stranka "najoštrije osuđuje strašni zločin" koji se desio u Srebrenici, ali da o odnosu SNS prema deklaraciji o Srebrenici ne može da kaže ništa dok ne vidi konkretan predlog.

"Svaki normalan čovek na svetu taj zločin osuđuje, a deklaraciju možemo da komentarišemo tek kad dobijemo tekst, a ne da se izjašnjavamo o nečemu što nismo videli", rekao je Vučić.

On smatra da bi Skupština Srbije trebalo da se izjasni ne samo o jednom već i o drugim zločinima. "Osim činjenice da osuđujemo taj užasan zločin u Srebrenici i da se gnušamo ljudi koji su počinili takav zločin što, čini mi se, nije sporno ni za koga, o našem odnosu prema deklaraciji ne mogu da kažem bilo šta dok ne vidim tekst", zaključio je Vučić.

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je da je za tu stranku neprihvatljiva Deklaracija kojom bi bili osuđeni samo zločini u Srebrenici.

Mladenović je rekao da ta stranka podržava usvajanje deklaracije kojom bi se osudili svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije. On je podsetio da je ta stranka 2005. godine donela Deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, ali da tada nije bilo volje u parlamentu za njeno usvajanje i dodao da smatraju da taj dokument odgovara i sadašnjem trenutku.

"Srbija ima poseban istorijski interes da se rasvetle i kazne svi zločini u kojima je srpski narod bio najviša žrtva. DSS je ovom deklaracijom osudila sve zločine bez obzira na to ko ih je počinio uverena da zločini nikad ne zasteravaju i da ne smeju biti zaboravljeni", rekao je Mladenović.

Radikali nisu za posebnu deklaraciju o Srebrenici jer smatraju da je Srebrenica instrument da se Srbi osude za genocid.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je regionu potrebna Srbija koja je spremna da se suoči sa prošlošću, a ne da se tužaka.

"Političari u regionu moraju mnogo više da urade, a rezolucija bi bila samo prvi korak", istakao je Jovanović.

Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović podržao je donošenje rezolucije jer bi taj dokument, kako je ocenio, na najbolji način pokazao da Srbija demonstrira spremnost da se suoči sa prošlošću i konkretno doprinese pomirenju u regionu.

I Savez vojvođanskih Mađara zalaže se za što skorije donošenje rezolucije o Srebrenici.