Gazimestan bez Srba
Po kosu, ptici vesniku proleća, ime je dobilo Kosovo Polje, grad najbliži Gazimestanu. I čini se, nikad mira. Do 2004. godine oko 30 odsto stanovništva činili su Srbi, a danas nismo uspeli da nađemo nijednog. Tragajući za njima po Kosovu Polju, naišli smo na prazne kuće koje su povratnici što zbog bezbednosti, a što zbog ekonomske situacije prodavali i odlazili.
- Ljudi su na jednoj nozi. Čas gore, čas dole. Jedan dan dobre priče, sutradan loše. Pazimo se i snalazimo da platimo struju. Moramo. Nemamo kud. Gde da idemo? Nigde nema posla - dočekao nas je u skromnom kućerku Slaviša Arsić, 47-godišnji mašinbravar. Posred sobe purnjao je šporet na drva, kraj kojeg se nalaze dva stara kauča, gde šestočlana porodica provodi dan. Supruga Malinka, 32-godišnja domaćica, na oguljeni i ispucali stočić deci Jovani, Jovanu, Mariji i Marku postavlja domaće lepinje. Arsići su se 1999. godine odselili za Kraljevo, ali kao i mnogima, nije im išlo. U dvorištu kraj stare, sagrađena im je nova kuća, ali bez izolacije, pa u njoj nisu mogli da izdrže zimu.
- U Kraljevu nam nikako nije bilo, jedva sam čekala da se vratim. Ovde volim da živim. Ovde su moji, a i deci je bolje. Živimo od dečjeg dodatka i socijalne pomoći. Ovde smo zadovoljni. Muči nas kriza, a mi školujemo četvoro dece. Najmlađem su nedavno operisali oči i to nas je skupo koštalo. I za jelo je slabo. Evo, da ti otvorim frižider da pogledaš da vidiš šta ima - pričala je Malinka suznih očiju. - Deci nemaš ni za obuću. Ako te neko zovne, ti odeš radiš kao pas. Ako nema para da se da, onda ti daju brašno i radiš, šta ćeš...
Slaviša kaže da najčešće hranu uzimaju na veresiju u Gračanici, pa kada primi socijalu, on vrati.
- Za ovakvu zimu nas je samo ogrev koštao oko 400 evra. Al, opet nije red da kukam, nakupimo od srpske i albanske socijale sve ukupno oko 200 evra, a neko ima i manja primanja.
Svima prazna kasa
|
Njegov komšija Siniša Simonović, 40-godišnji poljoprivrednik, od 1999. godine živeo je sa porodicom u Aranđelovcu, ali ni tamo nije bilo posla za pridošlice. Nakon nekoliko godina i on se vratio u rodno selo.
- U Aranđelovcu smo plaćali stan, nismo imali nikakva primanja osim pomoći od Crvenog krsta. Radili smo privatno, ali se nije moglo, pa smo se odlučili da se obratimo opštini Kosovo Polje za povratak. Malo više smo čekali da dobijemo kuću, ali evo sada se snalazimo. Od siće koju zaradim, hteo ne hteo, iznajmljujem zemlju, evro po aru - priča Siniša.
Sa godinu dana mlađom suprugom Ljiljanom i četvoro dece, Milicom, Marijom, Bojanom i Bojanom, preko leđa je svašta prebacio, ali se ustručava da se požali. A jedan je od retkih koji ne dobija nikakvu socijalnu pomoć, ni od vlasti u Beogradu ni u Prištini.
- Nemam primanja, nemam socijalnu pomoć ni od jednih, ni od drugih. Dođu i obiđu svi, vide da imam kravu, traktor, pa kažu ne može tebi socijala, imaš dovoljno, ti si se opredelio za poljoprivredu. A sve što proizvedem dajem kravama, krave proizvedu mleko, pa ga ja prodam ili zamenim za nešto. Istina, te krave hrane nas šestoro, ali sve je to preživljavanje. Voleo bih da mogu da sadim pšenicu, kukuruz, a ne da čekam da se krava najede, pa da da mleko - smeška se Siniša, terajući šalom svoju muku.
Kaže da mu je za život potrebno i sve i ništa!
- Imam za najnormalniji život, brašna, zejtina koje nabavljam kompenzacijom, ali opet mnogo toga nedostaje. Planiramo da ostanemo, ali ako bude posla. Ovako može da se gura do neke granice, dok je zdravlja, ali ako se ne zaposlimo negde kako ćemo da izdržavamo porodicu? Deca nam rastu, kako ćemo da ih zaposlimo? Ćerka mi za godinu dana završava školu, planira da upiše fakultet, i šta onda?
Simonović kaže da je ranije u selu bilo problema sa Albancima, ali da je sada mirno. Ipak, stiče se utisak da razgovora o komšijama druge nacije zapravo i nema, te da i ovo selo živi podeljeno.
- Komunikacija sa Albancima se svodi na "dobar dan". Ovi stariji se uvek kulturno jave i mi njima, ali to je početak i kraj razgovora. Deca umeju da budu nevaljala, pa da nam dobacuju - priča Ljiljana Simonović, koja priznaje da joj nimalo nije bilo lako da potucajući se od kuće do kuće odgaja četvoro mališana.
Zatrpani u snegu
|
