Većina građana ima negativan stav o Hagu
Više od 70 odsto građana Srbije ima negativan stav prema Haškom tribunalu i smatra da suđenja pred tim sudom ne doprinose procesu pomirenja. To su rezultati najnovijeg istraživanja stavova javnog mnenja prema Haškom tribinalu i ratnoj prošlosti.
Prema rezultatima istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a u Srbiji, koje je sproveo Ipsos Stratedžik marketing, većina građana Srbije - 66 odsto smatra da osnivanje Haškog nije bilo potrebno.
Da je prvenstvena svrha suđenja za ratne zločine pred Haškim tribunalom da svu krivicu za ratna stradanja svali na Srbe smatra 40 odsto građana, a povećao se i procenat onih koji smatraju da ne treba sarađivati sa Haškim tribunalom jer ta saradnja nije donela ništa dobro.
U odnosu na 2009. godinu znatno je skočio procenat građana koji smatraju da Srbija treba da pomaže optuženim Srbima u Hagu sa 34 na 43 odsto, a na pitanje koja suđenja mogu da navedu građani Srbije najčešće spominju suđenja Vojislavu Šešelju, Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.
Polovina ispitanih smatra da Radovan Karadžić nije odgovoran za zločine za koje mu se sudi pred Haškim tribunalom, a 23 odsto misli da je Mladić odgovoran.
Da Ratka Mladića nije trebalo uhapsit,i niti mu suditi, smatra 41 odsto građana, 28 odsto smatra da ga je trebalo uhapsiti ali suditi u Srbiji, dok 18 odsto smatra da ga je trebalo uhapsiti i izručiti Haškom tribunalu.
Rezultati pokazuju da 49 odsto ispitanih smatra da Haški tribunal ne doprinosi saznavanju istine iako čak 90 odsto građana nije pročitalo ni jednu presudu Haškog tribunala, a da 62 odsto ne prati suđenja ili to čini retko.
Predstavnica Sekretarijata Haškog tribunala Morgijana Breding je ocenila da je negativan stav prema Haškom tribunalu prvenstveno rezultat neadekvatne informisanosti građana.
"Građani se informišu preko lokalnih medija, naše sudnice su uglavnom prazne, a novinari se odazivaju suđenjima 'našima'", ocenila je ona, dodajući da se o suđenjima pred Haškim tribunalom piše i priča površno.
Istraživanje pokazuje da su, prema mišljenju 69 odsto ispitanih, najveću žrtvu u ratovima podneli Srbi, a na pitanje ko je počinio najviše zločina, najveći procenat ispitanih, njih 40 odsto odgovorilo je da su to Hrvati.
Iz godine u godinu se smanjuje broj ljudi koji zna za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije ili može da navede neki od tih događaja, a 49 odsto smatra da su ubistva Bošnjaka u Srebrenici genocid što je za 12 odsto manje nego u 2009. godini.
Više od polovine ispitanih, odnosno 54 odsto građana smatra da je pravosudni sistem Srbije sposoban za suđenja za ratne zločine, a najveći procenat je ocenom tri ocenio rad srpskog Tužilaštva za ratne zločine i dosadašnji tok suđenja. Velika većina građana, čak 85 odsto ispitanih, nije u stanju da navede ni jedno suđenje za ratne zločine pred domaćim sudovima.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da rezulatati istraživanja ukazuju na rezervu prema radu tog tužilaštva ocenivši da je politika dominantna u analizi tema ratnih zločina, i suočavanja sa prošlošću.
Prema oceni direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Dušana Ignjatovića, Haški tribunal je postao deo istorije i važna institucija za ceo region.
"Populacija malo prati šta se dešava u tribunalu, a ima izgrađene stavove o tome. Građani pozajmljuju stav od nekog drugog i uzima se ono što se više sviđa", rekao je Ignjatović, ističući da i dalje preovladava mišljenje da je to antisrpski sud.
