Biljana Srbljanović - kokainska drama
Dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanović policija je uhvatila dok je kupovala kokain ispred svoje zgrade na Dorćolu od poznatog beogradskog dilera M. Stanojčića, poznatijeg kao Šone! Protiv nje je je podnesena krivična prijava zbog sumnje da je izvršila krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga, a preti joj kazna zatvora i do tri godine!
Vest iz tabloida toliko je zaokupila pažnju javnosti da je Biljana uspela da otme Severini naslovne strane i pored toga što se toliko dugo čekalo na porođaj hrvatske zvezde, pa je sama spisateljica na jednoj od društvenih mreža polušaljivo napisala: "Zvala me Severina. Ljuta k'o puška."
Biljana Srbljanović je rođena 15. oktobra 1970. u Stokholmu, u diplomatskoj porodici. Diplomirala je dramaturgiju 1995. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od sredine devedesetih godina njene drame su prevedene na 25 stranih jezika.
Bivša je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije, na čijoj listi se kandidovala za mesto gradonačelnika Beograda 2008. Krajem te iste godine razočarano se povukla iz politike. Tvrdi da je stalno dobijala uverenja iz vrha LDP-a da tu stranku ne finansira nijedan tajkun, te da partija Čedomira Jovanovića nije još jedna franšiza velike partije "Mišković, Beko & co", ali je vremenom došla do saznanja da svako ima svoju cenu.
Najizvođenija je i najnagrađivanija srpska dramska spisateljica u svetu. Za sebe ne misli da je uspešna.
- Uspešna nisam ni po jednom merilu ovog sveta. Nisam bogata, država mi nije dala nikada ništa, ni brdo, ni mauzolej za života da me živu sahrane kao druge državne umetnike. Od države nikad nisam ni tražila ništa, ni prijateljstvo s vlastima, ni miljenički status, a sve su to merila uspešnog čoveka u Srbiji... Nemam sto života, ni sto guzica. Za ove što imam, a da bi ih nahranila, ne mogu žrtvovati baš sve. Posebno ne lične principe - ističe Biljana.
Išla je u školu na korak od kuće, na periferiji Beograda, živela u svetu srednje klase. Čekala je u redu da za bonove da roditeljima kupi kafu, živela na osmom spratu uz stalne restrikcije struje. Otac Danilo je s putovanja donosio pravu čokoladu, patike najke i ploče.
- Pili smo koka-kolu bez griže savesti, učila sam jezike i to da rat nije dobar, da je more naše i da je Trst pupak sveta. Čitala sam, to sam volela isto koliko i da se bijem. Dobijala sam batine, e to sam mrzela - izjavila je jednom prilikom Srbljanovićeva.
U svojim dramama oštro kritikuje savremeno društvo. Dok je živela u Srbiji, njena kritika bila je okrenuta srpskom društvu i Miloševićevom režimu. Kad je otišla iz Srbije, i nakon boravka u Americi, kritikuje tamošnji način života, naličje ujedinjene Evrope i cenu koja se plaća za ostvarenje američkog sna.
Biljanin stric je najpoznatiji haški zatvorenik Radovan Karadžić. Naime, Radovan je prema porodičnom stablu Karadžića stric Biljani Srbljanović, pošto je Vuko Karadžić, Radovanov otac, rođeni ujak Biljaninom ocu Danilu - Dači Srbljanoviću. Biljana je svojevremeno rekla da se preko krvi prenose samo virusi, aludirajući time da Radovanu nije bliska ideološki. Time je pokazala šta misli o stricu.
Udata je za 23 godine starijeg francuskog diplomatu Gabrijela Kelera, bivšeg ambasadora te zemlje u srpskoj prestonici. Sad zajedno žive u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, gde je Keler sada ambasador.
Biljana je ostala verna maternjem jeziku. Na francuskom ne piše čak ni SMS-ove, toliko se plaši tog, kako kaže, bizarnog pravopisa. Čak i kad mužu šalje poruku da dođe kući na ručak, to uradi na srpskom. O bračnom životu Biljana kaže:
- Deca moga muža već su velika i sada se više družimo, mada me oni iz čistog štosa zovu maćehom, što je dosta smešno kad se nađemo u nepoznatom društvu ili kad se zajedno napijemo - priča Srbljanovićeva.
Jednom su je pitali koliko je spremna da se žrtvuje za ljubav, rekla je: "Čujte, pa ja živim na Kavkazu! Šta ćete više?" Trči, boksuje, vozi bicikl, sa mužem se penje se na vrhove iznad 3.000 metara, a sve to smatra, pre svega, pitanjem psihološke stabilnosti. Nema boljeg antidepresiva od sporta, ima običaj da kaže.
U Beograd dolazi tokom prolećnog semestra i tada obavezno iznajmljuje bicikl na Dorćolu za vožnju do Ade i nazad. Voli da sa majkom šeta po knjižarama i radnjicama i da zajedno ručaju u nekom od beogradskih restorana. Kaže da joj je velika mana što ne ume da primi kompliment.
- Šta god da mi čovek lepo kaže, ne znam da odgovorim prosto 'hvala', što je priličan društveni hendikep - priznaje Biljana. Ugledni američki magazin "Njuzvik" svrstao ju je među pet najperspektivnijih žena sveta u 21. veku.
