Vinograd je naš hram

Tamo gde najlepše sunce sija, tamo najslađe grožđe zri, tu se peva svako veče, kao reka vino teče, Orahovcu bašto rajska! Uz ove stihove najbolje pupi vinova loza, veruju vinogradari "rođeni pod gidžu", kako se kaže za stanovnike tog kraja. Probijajući se kroz dubok sneg, mnogi su na na Trifundan izašli u svoje vinograde, i uz vino i pogaču pevali baš ovu pesmu.

Za orahovačke vinogradare Sveti Trifun je jedan od najvažnijih svetaca, dan kada se svečano, kao u crkvu, odlazi u vinograd. Po običaju, oseni se krsnim znakom, polije vinom prvi čokot koji će orezati, pa zatim još tri unakrst. Vinogradar onda iz bisaga uzme prošlogodišnje vino i svežu pogaču, pa sa porodicom i domaćinima sa susednih polja, podigne zdravicu:

- Neka nam, Gospode, godina bude rodna, zrno krupno i sočno, grozdovi bogati, da se bačve napune, a vina bude za liturgije, za slave, svadbe, krštenja! Rezanje čokota na Trifundan je trenutak kada loza počinje ponovo da živi posle višemesečnog zimskog sna. I njen vinogradar zajedno sa njom.

- Trifundan je izuzetno važan dan za sve stanovnike Orahovca, jer nije zaštitnik samo vinogradara, već i svih grnčara i drvara, kojih takođe ima dosta u našem mestu, tako da celo mesto slavi praznik. Ove godine zbog loših vremenskih uslova, ogromnog snega i leda, nisu baš svi mogli u vinograde, ali su svi ispoštovali običaje za ovaj praznik, makar u svom dvorištu - kaže Marjan Šarić, predsednik opštine Orahovac.

I sama opština praznuje zaštitnika vinogradara, pa su opštinski domaćini spremili žito i vino, a sveštenik, otac Srđan Jeremić, isekao je kolač. Predsednik skupštine Golub Kujundžić imao je čast da ove godine prvi iseče vinovu lozu, koja je svila svoj rod čak i u opštinskom dvorištu. Na Trifundan gradić obično zavrvi od gostiju, ali nažalost, ove godine, to nije bilo tako. Smetovi su mnoge odvratilli od puta. Posle obreda sečenje kolača, priređen je ručak za sve prisutne.

- Poželeli smo jedni drugima da rod bude što bolji, da ne pada kiša i grad, da sve bolesti ne napadaju vinovu lozu, da godina bude rodna, a vino dobro - dodaje Marjan.

Oko 300 Orahovčana, kojima godina počinje gledanjem čokota posle zimskog mraza, a završava se kada se bačve napune kvalitetnim crnilom vranca, kabernea ili prokupca, do kasno uveče je slavilo i pevalo držeći palčeve da i ova godina bude rodna i berićetna. Najčešće su pevali: "Ako te jednom put nanese, tamo gde vinograd božji dar, videćeš srećne, dobre ljude, kako ti beskrajnu ljubav nude"...