Ugalj i drva skuplji zbog nestašice
Zavejani putevi i niska temperatura onemogućili su dovoz uglja i drva, zbog čega je većina stovarišta u zemlji prazna. Zbog nestašice ugalj je skuplji oko 1.000 dinara po toni.
Dim iz odžaka u poslednjih nedelju dana sve je tanji. Građani koji se greju na ugalj i drva primorani su da štede na ogrevima jer su zbog neprohodnih puteva stovarišta sve praznija.
Na stovarištu u Požegi, koje između ostalih ugljem snabdeva škole i ustanove u zlatiborskom i moravičkom okrugu, više je snega nego uglja. Posle sedmodnevnog putovanje iz Bosne stiglo je tek 30 tona što je vrlo brzo nestalo.
"Ako uglje delimo u džakovima, kao što smo odredli svakom građaninu po dva daka, nestane za dva dana. Ako delimo po dve tone - ode za dan", kaže Dobrivoje Čekrlić, prodavac na tom stovarištu.
Slična situacija je i u Beogradu, a na stovarištu Kreka ugalj je istovaren tek posle 15 dana. Zbog nestašice, al ii vremenskih uslova proizvodna cena uglja sada je veća nego pre mraza, pa je tona uglja skuplja za oko 1.000 dinara.
"Pre poskupljenja je bilo 12.000 sa prevozom, a sada je je 13.200 sa prevozom do grada. Interesovanje je jako veliko s obzirom na to da je u Beogradu nestašica. Ali kupuju se manje količine, tako da i nije tolika nestašica", kaže Smilja Čubrović sa stovarišta "Kreka".
Zbog problema sa električnom energijom, ugalj koji se iskopa u Kolubari isključivo se koristi za rad termoelektrana, pa ga nema u slobodnoj prodaji. Ugalj iz rudnika Štavalj kod Sjenice namenjen je školama i javnim ustanovama.
"Vrlo su otežani uslovi, ali i pored svih tih problema koji se javljaju i koji stvaraju ovi snežni nameti proizvodnja se relativno dobro odvija", kaže Meho Turković, direktor stovarišta "Kreka".
Osim uglja, nema ni drva, jer su neprohodni putevi do šuma. Prodavac drva Radivoje Filipović kaže da je za sedam dana prodao svih 30 kubika drva.
"Da imam sada 100 kubika, mogao bih sve to da prodam. Trenutna cena je od 40 do 45 evra, ali ih nema. Mnogi ljudi imaju po selima, ali ne može da im se priđe", kazao je on.
Kako bude rasla temperatura napolju u EPS-u očekuju da će biti smanjena potrošnja struje, zbog čega će biti potrebno i manje uglja za termoelektrane, što bi trebalo da poboljša stanje na stovarištima.
