Zabraniti izbore na severu Kosova

Prvi korak u sprečavanju da se severni deo na bilo koji način odvoji od ostatka Kosova je da EU postavi striktni uslov Beogradu da ne organizuje lokalne izbore na teritoriji KiM, kada se bude glasalo i u centralnoj Srbiji.

Celokupan plan šiptarske aktivnosti, pa i pokušaj zabrane izbora na KiM, baziran je na predlogu Martija Ahtisarija, ali su razrađeni i dodatni koraci za što skoriju integraciju severa u sistem Prištine

 

Prema analizi Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED), koji se u Prištini smatra bliskim tamošnjoj vladi, Brisel treba da utiče na Beograd da pre 9. marta donese odluku da ne organizuje lokalne izbore na severu Kosova. To će biti uvod i u ukidanje institucija Srbije na severu. Kako je ranije najavila Slavica Đukić Dejanović, parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji biće raspisani 11. marta.

Analiza trenutnog stanja na Kosovu i plan “prilagođavanja severa”, koji je pre nekoliko dana završio KIPRED, a u koji je “Blic” imao uvid, praktično je sled mogućih koraka vlade u Prištini. Povod za hitno rešavanje problema severa je nagoveštaj Međunarodne upravljačke grupe (ISG) da nadgledana nezavisnost Kosova može biti okončana krajem ove godine.

Međutim, institut konstatuje da lokalni izbori u organizaciji Beograda mogu da dovedu do “promenjene realnosti“. U analizi se dodaje da bi to “odgovaralo Tadićevom planu u četiri tačke koji podržava Zapad, a koji delom sadrži i ‘specijalni status’ za sever Kosova”. Institut upozorava da ukoliko bude formiran ”region severno Kosovo“, on će se sigurno odvojiti u narednoj deceniji i biće de fakto deo Srbije.

“Beograd će sa druge strane uz blagoslov međunarodne zajednice ponovo dobiti status regionalnog hegemona koji “doprinosi miru i stabilnosti“ u Bosni - kroz kontrolu Republike Srpske i na Kosovu - kroz kontrolu regiona severno Kosovo“. Razvoj ovog scenarija bi stavio pod znak pitanja postojanje Kosova kao države i bio bi fatalan udarac za dvodecenijsko angažovanje međunarodne zajednice na zapadnom Balkanu za stvaranje multietničkih društava - ocenjuje Kosovski institut.

Celokupan plan aktivnosti Prištine baziran je na predlogu Martija Ahtisarija, ali su razrađeni i dodatni koraci za što skoriju integraciju severa u sistem Prištine. Prva faza u rešavanju problema je označena kao hitna i ima rok od tri meseca. Osim pritiska EU da se ne održe izbori, treba otpočeti sa pripremnim radnjama za organizovanje glasanja pod ingerencijom Prištine.

U tu svrhu treba formirati prelazna opštinska veća za četiri opštine pod kontrolom kancelarije EU. U ova veća treba da uđu i predstavnici partija sa severa, a angažman u njima je primaljiv jer prelazni većima usmerava sredstava za infrastrukturne projekte.

U naredna tri meseca treba da otpočne i povlačenje paralelnih institucija i osoblja. Kako navodi institut, potrebno je da se prekinu ugovori i sporazumi između MUP-a i službenika KPS. Srbija treba da se obaveže na transparentnost, a proces kontrolišu Kfor, Euleks, KPS i izveštavaju Evropski savet, EK i Evropski parlament.

U ovoj prvoj fazi mora da otpočne primena dogovora iz Brisela o “upravljanju granicama, registarskim oznakama i slobodi kretanja”. Vlada Kosova treba da osnuje specijalni razvojni fond za sever, koji će koristiti za unapređenje infrastrukture, mala i srednja preduzeća. Prihodi sa prelaza Jarinje i Brnjak idu u ovaj fond.

Druga faza plana nazvana je “prilagođavanje” i treba da traje godinu dana. Podrazumeva da se zatvori administracija UN u Mitrovici, ali i da se održe izbori. Opštine na severu imaju pravo na prekograničnu saradnju i da “dobijaju sredstva od Srbije i drugih zemalja”. Vlada Kosova treba da formira na severu i specijalnu zonu za investiranje u kojoj su ulagači na pet do deset godina oslobođeni taksi i poreza, navodi se u analizi Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika.