Propao u led dok je zavejanima nosio lekove
Radojku Boranijaševiću (45), brodaru preduzeća "Rezervat Uvac", humanost umalo nije došla glave. U pokušaju da brodićem "Uvac" dopremi lekove meštanima zavejanim na obali Zlatarskog jezera on je na minus 20 stepeni upao kroz led u hladnu jezersku vodu.
Samo zahvaljujući prisebnosti njegovog saputnika Miša Drulovića (62), brzom intervencijom rendžera rezervata i spletu srećnih okolnosti, drama u kanjonu Uvca je posle petočasove neizvesnosti srećno okončana.
Brodić "Uvac" na kome su Radojko Boranijašević i Mišo Drulović (62) bili jedini putnici u nedelju se u mestu zvanom Đokića livade, na oko dva kilometra od Kokinog Broda, nasukao na sante leda, ostao bez kormila i zarobljen na sredini Zlatarskog jezera.
Pri pokušaju da sa ivice broda veslima razbije sante i kroz dvadesetak centimetara debeo led prokrči prolaz ka zaseoku Krivodo u Amzićima gde su bolesni meštani čekali neophodne lekove, Boranijašević je završio u hladnoj jezerskoj vodi.
"I pored toga što mu je pretila sigurna smrt, uspeo je da sačuva prisebnost i da mi pri poslednjem izranjanju na površinu kaže da mu bacim sajlu za sidrenje. Nekako sam ga privukao do pramca i pomogao mu da se nakon više pokušaja popne na brod. Na svu sreću, u kabini broda je bilo toplo. Brzo sam mu skinuo odeću, umotao ga u kese, novine, jaknu i džemper i pozvao pomoć", kaže Mišo Drulović.
Pošto je pre šest decenija formirano Zlatarsko jezero, za meštane četiri sela na njegovoj obali brodić "Uvac" i skela u vlasništvu "Limskih HE" i "Rezervata Uvac" najkraća su veza sa magistralom ka moru i centrom opštine.
Zbog leda koji je okovao jezero, a sneg zavejao staze kroz planinske vrleti, meštani ovih sela su potpuno odsečeni od sveta, a hrana i lekovi do zavejanih domaćinstava stižu samo zahvaljujući požrtvovanju zaposlenih u "Rezervatu Uvac".
"Na svu sreću na brodu je bio i Mišo Drulović, čijem smo ocu Milanu (85) i majci Miroslavi (75) poneli lekove, i što me brod koji je svo vreme radio na leru nije bacio dublje pod led. Kada sam iz Kokinog Broda krenuo na put, nisam razmišljao o mogućoj opasnosti, već kako da do bolesnih dopremim pomoć. Već danima ja i moje kolege brodićem i čamcima lomimo led kako bi smo osposobili bar deo plovnog puta do domaćinstava zarobljenih u smetovima na obali jezera", kaže Radojko Boranijašević.
Dok su Boranijašević i Drulović mokri i promrzli čekali u kabini brodića "Uvac", rendžeri rezervata su u Kokinom Brodu vodili pravu bitku sa vremenom. Tek pošto je rendžer Goran Bjelanović uspeo da se puzeći pedesetak metara preko leda domogne zarobljenog glisera rezervata i iz njegove kabine uzme motor, petočlana ekipe "Rezervata Uvac" uspela je da pokrene čamac jednog od meštana i krene na put pun neizvesnosti.
"Gotovo tri sata smo se probijali do brodića i nazad kroz led koji se u međuvremenu formirao duž plovnog puta. Sreća je da nam se u povratku nije desila havarija, jer nam pri ovako niskoj temperaturi veravatno ne bi bilo spasa", kaže Nebojša Popović, kordinator rendžerske službe "Rezervata Uvac".