Ljudska prava maska za nezavisnost?

Savet Evrope (SE), najstarija panevropska organizacija za ljudska prava koja okuplja 47 država članica među kojima i Srbiju, treba do kraja februara da sklopi ugovor sa UNMIK-om koji bi joj omogućio da na Kosovu i Metohiji nadzire sprovođenje evropskih konvencija o ljudskim pravima.

Kako "Vesti" saznaju nacrt ugovora ima svega nekoliko stranica i o njemu se pregovara već šest meseci, ali su pregovori trenutno zastali.

Sadržaj dokumenta tiče se proširenja primene evropskih konvencija na teritoriju KiM.

Savet Evrope ne priznaje nezavisnost Kosova ali bi posle ugovora sa UNMIK-om obavljao nadzor sprovođenja konvencija na KiM kao da je ono samostalna teritorija pri čemu se formalno izbegava pitanje statusa.

Ambasador jedne zapadnoevropske zemlje, članice SE, kaže da Srbija na dokument nacrta ugovora sa UNMIK-om nije imala primedbi sve do novembra "kada su se umešali Rusi posle čega su pregovori zastali".

Ovaj sagovornik kaže da je Rusija, koja je takođe članica Saveta Evrope, između ostalog, prigovorila da u nacrtu ugovora sa UNMIK-om nema dovoljno garancija da će SE na KiM biti statusno neutralan. U dokumentu se uz Kosovo uvek pominje Rezolucija 1244.

Kako saznajemo, Srbiji odgovora što se u nacrtu ugovora spominje Rezolucija 1244 UN i što UNMIK predstavlja Prištinu. Beograd međutim brine činjenica da će SE praviti zaseban ugovor o nadzoru sprovođenja evropskih konvencija na KiM jer to na dug rok otvara mogućnost da Priština stekne uslove da podnese kandidaturu za članstvo u Savet Evrope koji se smatra "čekaonicom" za otpočinjanje integracije u Evropsku uniju.

Na naše pitanje da li je ovo prvi korak koji najavljuje da SE otvara vrata da u budućnosti Priština može da bude primljena u njegovo članstvo, ambasador zapadnoevropske zemlje odgovara odrečno:

"Ne, ovo je tehnički sporazum koji definiše status i način rada na Kosovu. Srbija mu se ne protivi jer se pominje Rezolucija UN 1244. Ali u budućnosti, iako ne bliskoj, Kosovo će biti član SE", ocenjuje on.